Sigurno se primetili da se ispod šina gde prolaze vozovi uvek nalazi kamenje, a nikada trava ili zemlja. U pitanju je železnički balast (kamenje) koji je ključna komponenta železničkog transportnog sistema. Balast je materijal od lomljenog kamena ili šljunka koji se koristi za podupiranje i nivelisanje šina.
Primarna svrha balasta je da obezbedi stabilnost šina, omogućavajući vozovima da voze nesmetano i bezbedno. Pored toga, pomaže da se voda i drugi materijali odvode sa šina. Bez odgovarajućeg balasta, šine mogu da postanu nestabilne i nesigurne za vozove.
Veličina i sastav balasta može da varira u zavisnosti od vrste voza i prirodnog okruženja. Na primer, teški teretni vozovi zahtevaju jači i izdržljiviji balast od lakših putničkih vozova. U područjima sa obilnim padavinama ili snežnim padavinama, balast sa dobrim drenažnim svojstvima je neophodan kako bi se sprečilo nakupljanje vode na prugama. Slično tome, u oblastima sa ekstremnim temperaturama, potreban je balast koji može da izdrži toplotu i hladnoću, prenosi mondo.rs.
Takođe, kamenje sprečava rast vegetacije i trava, koje bi brzo opkolile prugu, a što može da bude opasno za vozove.
Tradicionalno, železnički balast je napravljen od lomljenog kamena, kao što je granit ili krečnjak. Ovi materijali su tvrdi i izdržljivi, što ih čini pogodnim za upotrebu kao balast. Međutim, poslednjih godina se koriste i drugi materijali kao što su reciklirani beton i šljaka. Ovi materijali su često isplativiji od tradicionalnog lomljenog kamena, a mogu da budu i ekološki prihvatljiviji.
Proces polaganja balasta počinje uklanjanjem starog balasta. Stari balast se utovaruje u kamione i odvozi radi odlaganja ili ponovne upotrebe. Kada se stari balast ukloni, put se pregleda da li ima oštećenja ili nedostataka koje je potrebno popraviti pre nego što se postavi novi balast.
Nakon što je stavljanja novog balasta, put se ponovo pregleda. Sve prepravke koje treba da se izvrše se vrše u ovoj fazi. Kada se pruga smatra bezbednom, vozovi mogu ponovo da krenu po njoj.
