Izjava da ljudi tokom godine u snu pojedu u proseku osam paukova je jedan od onih mitova koji se često prenose, ali realnost je sasvim drugačija
Stručnjaci otkrivaju da li ima razloga za brigu ili možemo spokojno da spavamo.
Prvo, važno je razumeti da smo mi za paukove ogromni u poređenju s njima, pa nas doživljavaju kao deo okoline. Pored toga, dok spavamo, često pravimo buku disanjem, a na te vibracije su paukovi izuzetno osetljivi. Zbog toga će se truditi da nas izbegnu umesto da ulaze u naša usta.
Sama ideja da bi pauk mogao ući u usta tokom sna zahteva niz neverovatnih okolnosti. Sa hiljadama različitih vrsta paukova, veoma mali broj njih živi u našim domovima, a oni koji to čine obično su mali i potpuno bezopasni. Takođe, naša usta nisu privlačna za njih jer traže vlagu i kiseonik, a ne toplu, vlažnu pećinu punu ugljen-dioksida.
Čak i ako bi se nekim čudom pauk našao u našim ustima, profesor emeritus biologije Bil Šir naglašava da bi odmah uginuo u želudačnoj kiselini, ne predstavljajući nikakvu opasnost po nas. Naprotiv, dobili bismo dodatne proteine.
Stručnjaci priznaju da teorijski postoji mogućnost da pauk uđe u usta dok spavamo, ali su šanse tako male da su zanemarljive. Ako bi se pauk približio našem licu tokom sna, osetili bismo tapkanje njegovih nogu i verovatno se brzo probudili.
Konačno, važno je razumeti da su paukovi veoma korisni jer se hrane manjim štetočinama, čineći ih dragocenim saveznicima u održavanju ekosistema. Dakle, osim ako ne predstavljaju neprijatnost ili ako patite od ozbiljne arahnofobije, stručnjaci preporučuju da ih ostavite na miru.
