Mnogi ljudi uživaju u mirisu benzina, iako nekad nisu baš radi da to priznaju. Naučnicu su godinama istraživali ovaj fenomen i došli su do dva moguća objašnjenja.
Postoje dve teorije, jedna psihološka i jedna fiziološka. Prva, poznata kao Prustov fenomen, ima korene u psihologiji kognitivnog ponašanja, a uzima u obzir i anatomiju. U pitanju je fenomen koji je dobio ime po francuskom piscu Marselu Prustu, a koji objašnjava zašto volimo miris vanile, limuna ili borova, ili zašto nas miris sveže pokošene trave podseća na detinjstvo, piše The Drive, a prenosi N1.hr.
Prema istraživačima Univerziteta u Liverpulu, naš olfaktorni sistem dovoljno je blizu delova našeg mozga koji obrađuju emocije i pamćenje (amigdala i hipokampus) da mirisi mogu lakše uticati na emocije isključivo na temelju blizine našeg frontalnog korteksa. Vaše čulo mirisa je toliko blizu vašem mozgu da mirisi pokreću emocije brže nego bilo šta drugo. Što se tiče benzina, njegov miris možemo povezati s ugodnom vožnjom, zbog čega nam ponekad prija kada ga osetimo.
Druga teorija je više fiziološka i puno strašnija. Ideja je da mali tragovi benzena u benzinu umrtvljuju naš mezolimbički sistem, dajući nam privremeni osećaj euforije i povezujući miris plina s osećajem blaženstva. Možda nam se zapravo ne sviđa miris plina, nego samo ono što on čini našem mozgu povezujući ga sa srećom. To bi mogao biti razlog zašto isti ljudi vole miris benzina kao miris boje, teniskih loptica ili laka za nokte. Benzen čini samo vrlo mali udeo u benzini, manje od 1 posto, ali naše čulo mirisa može pokupiti ugljikovodike u vazduhu.
