Svake godine svet proizvodi zapanjujućih 10 milijardi kilograma otpada kafe na globalnom nivou. Većina završi na deponijama.
– Mogli bismo da proizvodimo beton koji je 30 odsto jači i to obradom i dodavanjem ugljenisane kafe u mešavinu – otkrili su istraživači iz Australije. NJihov „pametni recept” mogao bi da reši više problema u isto vreme.
– Odlaganje organskog otpada predstavlja izazov za životnu sredinu jer emituje velike količine gasova staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama – objasnio je inženjer Univerziteta RMIT Radživ Rolčhend.
Sa globalnim građevinskim tržištem u procvatu, postoji i sve veća potražnja za betonom, što takođe uzrokuje još jedan niz ekoloških izazova.
„Kontinuirano vađenje peska širom sveta – koje se obično uzima iz rečnih korita i obala – da bi se zadovoljile brzo rastuće zahteve građevinske industrije – ima veliki uticaj na životnu sredinu“, rekao je inženjer RMIT-a Jie Li.
– Postoje kritični i dugotrajni izazovi u realizovanju održivog snabdevanja peskom zbog ograničene prirode resursa, i uticaja eksploatacije peska na životnu sredinu. Uz pristup kružne ekonomije, mogli bismo da zadržimo organski otpad van deponije i da bolje sačuvamo naše prirodne resurse poput peska“.
Organski proizvodi poput taloga od kafe ne mogu se dodati direktno u beton jer propuštaju hemikalije koje slabe snagu građevinskog materijala. Dakle, koristeći niske nivoe energije, tim je zagrejao otpad od kafe na preko 350 °C dok ga nije lišio kiseonika.
Ovaj proces se naziva piroliza. On razgrađuje organske molekule, što rezultira poroznim ugljenikom koji može da formira jake veze sa cementnom matricom, i samim tim se ugradi u nju.
Rolčhend i kolege su takođe pokušali da pirolizuju talog kafe na 500 °C, ali dobijene čestice koju su nazvali biougljem – nisu bile tako jake.
Istraživači su upozorili da još uvek treba da procene dugoročnu trajnost ovog cementnog proizvoda. Oni sada rade na testiranju učinka hibridnog kafe-cementa u ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja, upijanja vode, abrazije i mnogih drugih mogućih poremećaja i uticaja.
Tim takođe radi na stvaranju biouglja iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.
– Naše istraživanje je u ranoj fazi, ali ova uzbudljiva otkrića nude inovativan način da se u velikoj meri smanji količina organskog otpada koji odlazi na deponije – rekao je inženjer RMIT-a Šenon Kilmartin-Linč.
– Inspiracija za moje istraživanje, iz perspektive starosedelaca, uključuje Brigu o zemlji, obezbeđivanje održivog životnog ciklusa za sve materijale i izbegavanje odlaska stvari na deponiju kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.
Njihovo istraživanje objavljeno je u Journal of Cleaner Production.
(Espreso / Novosti magazin)
