1810 – Rodjen je nemački kompozitor Robert Šuman (Schumann), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma („Koncert u a-molu za klavir i orkestar“, koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama).

632 – U Medini je umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na „Kuranu“. Sproveo je političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.

1695 – Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens (Christiaan Huygens). Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti (Hajgensov princip) i konstruisao časovnik sa klatnom.

1809 – Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn (Thomas Paine), autor dela „Zdrav razum“ i „Američka kriza“ u kojima je podržao „Deklaraciju nezavisnosti“ američkih kolonija.

1810 – Rodjen je nemački kompozitor Robert Šuman (Schumann), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma („Koncert u a-molu za klavir i orkestar“, koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama).

1869 – Rodjen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright). Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski gradjevinski materijal. Konstruisao je niz gradjevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel „Imperijal“ u Tokiju.

1871 – Austrougarski car Franc Jozef I (Franz Josef) objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije (1867), kada je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila je vojni značaj.

1876 – Umrla je francuska književnica Žorž Sand (George), preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča („Indijana“, „Lelija“, „Djavolja bara“, „Majstori trubači“, „Povest mog života“). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.

1883 – Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.

1916 – Rodjen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik (Francis Henry Compton Crick), dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

1921 – Rodjen je indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predsednik Indonezije do 1998. kada pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira biva prinudjen da podnese ostavku.

1929 – Margaret Bondfild (Bondfield) je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.

1940 – Nemačke krstarice „Šarnhorst“ i „Gnajsenau“ su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona „Glorijus“ i razarače „Ardent“ i „Akasta“. Poginulo je više od 1.500 ljudi.

1941 – Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.

1942 – Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1946 – Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman (Hauptmann), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. („Tkači“, „Pred zoru“, „Luda u Hristu Emanuel Kvint“, „Dabrovo krzno“, „Ifigenija u Delfima“).1965 Armija SAD u Južnom Vijetnamu je dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.

1986 – Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm (Waldheim) izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.

1993 – U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske (Bousquet), šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.

1995 – Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O’Grejdija (Scott O’Grady), čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

1998 – Umro je nigerijski general Sani Abača (Abacha), a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.

2001 – Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, medju kojima dve opatice, zbog zločina počinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je krajem 2000. da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.

2004 – Predsednik Kine Hu Djintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.

2006 – Francuskinja Rafaela le Guvelo (Raphaela le Gouvello) je prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Ona je provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugačkoj sedam metara.

2008 – Preminuo je Šaban Bajramović (72), legenda romske muzike, pevač i kompozitor koji je nastupao širom sveta i koga su nazivali „kraljem romske muzike“.

2009 – Danci su se na referendumu izjasnili za promenu ustava koja omogućava da ženski naslednici krune imaju ista prava kao i muški naslednici za dolazak na tron.

2012 – Generalna skupština UN izabrala je ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine UN, na period od jedne godine.

2014 – Na Kosovu održani prevremeni parlamentarni izbori na kojima je učestvovalo 30 političkih subjekata iz svih nacionalnih zajednica. U 38 opština glasalo se za 120 poslanika Skupštine Kosova. Pravo glasa na izborima imalo je 1.782.454 gradjana, od kojih oko 130.000 Srba.

2015 – Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana dobila je 40,7 odsto glasova na parlamentarnim izborima. S obzirom da nije osvojila apsolutnu većinu stranka je prvi put u svojoj vladavini od 2002. godine formirala koalicionu vladu.

2018 – Slavni američki kuvar i tv voditelj Entoni Burdejn ( Anthony Bourdain) izvršio je samoubistvo u Francuskoj gde je snimao novu emisiju televizijskog serijala o hrani „Parts Unknown“ za Si-En-En (CNN).

2021 – Žalbeno veće Medjunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove pravosnažno je osudilo bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u BiH, 1992-95. Odbačene su sve žalbe Mladićeve odbrane i potvrdjena prvostepena presuda.

(Beta)

Trenutno: Se čita...

Najnovije: Na portalu