Na današnji dan 6. juna 1799. rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin. Pesnik buntovnog duha često je bio na udaru cenzure, a zbog stihova posvećnih slobodi prognan je iz Moskve na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom („Evgenije Onjegin“, „Kućica u Kolomni“, „Pikova dama“).
1599 – Rođen je španski slikar Dijego Rodriges de Silva Velaskes (Diego Rodriguez, Velasquez), jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Felipea IV (portreti članova kraljevske porodice, „Predaja Brede“, „Venera sa ogledalom“).
1606 – Rođen je francuski dramski pisac Pjer Kornej (Pierre Corneille). Jedan je od najznačajnijih predstavnika klasicizma u evropskoj književnosti, a njegova drama „Sid“ smatra se prvom velikom dramom francuskog klasicizma.
1654 – Abdicirala je švedska kraljica Kristina pod optužbama za rasipništvo i razuzdanost, a na presto je došao Karl X Gustav. Kraljica je ostatak života provela po kulturnim centrima Evrope, a sahranjena je (1689) u crkvi Svetog Petra u Rimu.
1683 – U Oksfordu, u Engleskoj otvoren je prvi javni muzej u svetu „Ešmolien“.
1801 – Mirovnim sporazumom u Badahozu završen je šestogodišnji rat izmedju Španije i Portugala. Portugalija je izgubila deo teritorije istočno od reke Gvadijane.
1861 – Umro je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur (Camillo, Cavur), prvi premijer ujedinjene Italije (1861). Jedan je od osnivača lista „Il risorgimento“ (1847) u kojem se zalagao za ustavne reforme i oslobađanje Italije od austrijske dominacije.
1871 – Nemačka je anektirala Alzas, nakon poraza Francuske u francusko-pruskom ratu.
1875 – Rođen je nemački pisac Tomas Man (Thomas Mann), jedan od najznačajnijih nemačkih i svetskih književnika u 20. veku. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1929 („Budenbrokovi“, „Čarobni breg“, „Doktor Faustus“, „Smrt u Veneciji“ „Mario i mađioničar“).
1901 – Rođen je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1949-65), pod čijim je rukovodstvom zemlja stekla nezavisnost, jedan od lidera Pokreta nesvrstanosti zemalja.
1903 – Rođen je jermenski kompozitor Aram Iljič Hačaturijan, koji je u svom delu spojio elemente folklorne muzike Jermenije sa savremenom evropskom muzikom („Igre sablji“, „Gajane“).
1933 – U Nju Džersiju je otvoren prvi auto bioskop, koji je mogao da primi 400 automobila.
1944 – Savezničke snage u Drugom svetskom ratu iskrcale su se u Normandiji u najvećem desantu u istoriji, nazvanom „D-Day“.
1949 – Objavljena je knjiga Džordža Orvela „1984“, vizija sveta kojim vlada Veliki Brat.
1954 – Prenosom manifestacije „Festival cveća“ iz Švajcarske počela je rad Evrovizija, televizijska mreža evropskih zemalja.
1961 – Umro je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (Carl), začetnik kompleksne psihologije u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog – individualno i kolektivno ( „Psihološki tipovi“, „Psihologija i religija“, „Simbolika duha“, „Studija o arhetipovima“).
1967 – Egipat je zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijanja izraelsko-arapskog rata.
1972 – U eksploziji u rudniku uglja u Rodeziji je poginuo 431 rudar.
1981 – U najtežoj nesreći u istoriji železnice poginulo je najmanje 800 ljudi kad je sedam vagona pretrpanog putničkog voza iskliznulo iz šina i palo u reku Kosi u državi Bihar u Indiji.
1982 – Izrael je počeo invaziju Libana u nastojanju da istera pripadnike Palestinske oslobodilačke organizacije.
1984 – U sukobu vojske i ekstremističkih Sika koji su se zabarikadirali u kompleks „Zlatnog hrama“ u Amricaru, prema indijskim vojnim izvorima poginulo je najmanje 250 Sika i 47 vojnika. Pojedini mediji su objavili da je poginulo oko 1.000 ljudi.
1985 – Izrael je posle trogodišnje okupacije povukao vechi deo snaga iz Libana, ali je zadržao granični pojas unutar te zemlje.
1994 – Srušio se kineski avion koji je leteo na unutrašnjoj liniji iz turističkog centra Sijan. Poginulo je svih 160 putnika i članova posade.
1995 – U Južnoj Africi je ukinuta smrtna kazna.
2000 – Ferenc Madl postao je novi predsednik Mađarske.
2001 – Poslanik Liberalnog saveza Vesna Perović postala je predsednica Skupštine Crne Gore, kao prva žena u istoriji Crne Gore izabrana na tu funkciju.
2001 – Francuskinja Mari Bremont, za koju se verovalo da je najstarija osoba na svetu, umrla je u snu u 115. godini života.
2002 – Indijske snage bezbednosti ubile su Mohameda Rafika Lonea (Mohamed Rafiq Lone), vođu islamske pobunjenicke grupe Harkat-ul-Džehadi (Jehadi), koja se bori za pripajanje indijske provincije Kašmir Pakistanu.
2003 – Žena, bombaš samoubica, usmrtila je sebe i još najmanje 17 ljudi, ulazeći u autobus u ruskoj republici Osetija, koja se graniči sa Čečenijom.
2003 – UN i Kambodža potpisale su ugovor o formiranju specijalnog suda u kome će se suditi vođama koji su 70-tih godina izvršili genocid nad Crvenim Kmerima.
2004 – Nemački kancelar Gerhard Šreder (Schroeder) prisustvovao je svečanom obeležavanju 60-godišnjice iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji. To je prvi put da i Nemačka učestvuje na takvoj proslavi.
2006 – Umro je fotograf Arnold Njuman (Newman) poznat po portretima na kojima su likovi okruženi predmetima koji evociraju njihovu profesiju (Igor Stravinski za klavirom, Pablo Pikaso pokraj svog platna). Fotografisao je, pored ostalih, glumicu Merlin Monro američkog predsednika Ronalda Regana. Jedna od najpoznatijih mu je fotografija pronacističkog nemačkog industrijalca Alfreda Krupa.
2010 – Građani Slovenije su na referendumu sa 51,48 odsto glasova odobrili arbitražni sporazum o granici sa Hrvatskom.
2015 – Predsednici vlada Bangladeša i Indije potpisali su u Daki sporazum o razmeni više od 150 enklava čime je rešen jedan od najčudnijih graničnih sporova. Razmenjena su područja 50 enklava na teritoriji Indije u kojima žive hiljade Bangladešanaca, sa stotinak enklava na teritoriji Bangladeša u kojima žive Indijci, a stanovnici su sami izabrali zemlju u kojoj će da žive.
2016 – Umro je Viktor Korčnoj, ruski šahovski velemajstor, jedan od najboljih šahista XX veka, koji je 1976. emigrirao iz tadašnjeg SSSR.
2018 – Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) postao je novi italijanski premijer pošto je podržan njegov politički program koji podrazumeva „okretanje ledja štednji“, ali ne i Evropi.
(Beta)
