Na današnji dan 18. novembra 1922. umro je francuski pisac Marsel Prust (Marcel Proust). Njegov književni postupak u ciklusu romana „U potrazi za izgubljenim vremenom“ (1913), i na planu sadržaja i na planu forme, zaokuplja pažnju književnih kritičara i istoričara tokom čitavog 20. veka. Smatra se da je, uz Kafku i Džojsa, Prustovo delo presudno uticalo na razvoj modernog romana u prošlom veku.
9 – Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus) osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. pokorio je Galileju i zauzeo krajeve oko Jerusalima. U Rimu je podigao veličanstvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.
1477 – Engleski štampar Vilijam Keksten (William Caxton) izdao je u Vestminsteru prvu knjigu štampanu u Engleskoj na engleskom jeziku „The Dictes and Sayings of the Philosophers“.
1626 – Papa Urban VIII osveštao je baziliku Svetog Petra u Rimu.
1786 – Rođen je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernstfon Veber (Carl Maria Friedrich, von Weber), tvorac nemačke romantične opere. Posebno je značajna njegova opera „Čarobni strelac“ kojom je prekinuo sa tradicijom italijanske opere i uveo romantizam u muzičko-scensku umetnost.
1860 – Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor Ignac Jan Paderevski (Ignacy, Paderewski), profesor Konzervatorijuma u Varšavi. Od 1919. do 1921. bio je premijer i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske (opera „Manra“, „Poljska fantazija“ za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme).
1903 – SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Godine 1979. postignut je sporazum da Panama dobije potpuni suverenitet nad kanalom 31. decembra 1999.
1910 – U Meksiku je izbila seljačka revolucija čije su vodje bili Pančo Vila (Pancho Villa) i Emilio Zapata. Tokom revolucije koja je trajala do 1917. poginulo je više od milion ljudi.
1918 – Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.
1928. – U filmu „Parobrod Vili“ prikazanom u Njujorku prvi put se pojavio Miki Maus (Mickey Mouse), popularni junak crtanih filmova Volta Diznija (Walt Disney).
1936 – Nemačka i Italija su priznale vladu generala Fransiska Franka (Francisco Franco) u Španiji.
1945 – Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvodjen komunistima.
1956 – Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. ustanovili nagradu za glumačko životno delo „Dobričin prsten“.
1969 – Modul američkog vasionskog broda „Apolo 12“ sa astronautima Čarlsom Konradom (Charles Conrad) i Alenom Binom (Alan Bean) spustio se na Mesec. Bio je to drugi svemirski brod koji je dotakao mesečevo tlo.
1978 – U Donstaunu u Gijani 914 Amerikanaca pripadnika sekte „Hram naroda“ izvršilo je kolektivno samoubistvo. Oni su zajedno sa svojim vodjom Džimom Džonsom (Jim Jones) popili cijanid izmešan sa voćnim sokom. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.
1991 – Nakon 86 dana opsade pripadnici Jugoslovenske narodne armije ušli su u razrušeni Vukovar. U borbama sa hrvatskim snagama poginulo je više hiljada ljudi, medju kojima veliki broj civila. Od 45.000 stanovnika, oko 10.000, koliko je ostalo u gradu, izašlo je iz podruma u kojima su proveli gotovo tri meseca.
1991 – Umro je čehoslovački državnik slovačkog porekla Gustav Husak, predsednik Čehoslovačke od 1975. Na čelo Komunističke partije došao je posle vojne intervencije Varšavskog pakta 1968, zamenivši Aleksandera Dubčeka (Alexander Dubcek). Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo ostavku.
1993 – Lideri Južne Afrike, crnci i belci, odobrili su ustav kojim je označen kraj politike aparthejda u toj zemlji.
1999 – Na samitu OEBS-a u Istanbulu usvojena je Povelja o evropskoj bezbednosti kojom se sukobi unutar država smatraju legitimnim predmetom brige medjunarodne zajednice.
2002. – Umro je američki glumac Džejms Koburn (James Coburn) koji je najzapaženije uloge ostvario u filmovima „Naš čovek Flint“ i „Sedam veličanstvenih“.
2003 – Haški tribunal obelodanio je optužnicu protiv bivšeg lidera samoproklamovane Republike Srpske Krajine (Hrvatska) Milana Babića za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima 1991-92. godine. Babić je priznao krivicu i u junu 2004. je osudjen na 13 godina zatvora. Dve godine kasnije izvršio je samoubistvo u pritvoru Haškog tribunala.
2003 – U Beogradu je održana poslednja sednica koalicije Demokratske opozicije Srbije, koja je prestala da postoji nakon raspisivanja parlamentarnih izbora za 28. decembar te godine. DOS je došao na vlast u Srbiji posle pobede na izborima 2000. kada je poražen bivši režim koji je oličavao haški optuženik Slobodan Milošević.
2004 – Češki predsednik Vaclav Klaus potpisao je zakon kojim se nakon 140 godina ukida vojni rok, a od januara 2005. uvodi potpuno profesionalna vojska.
2004 – Rusija je formalno ratifikovala Kjoto protokol o globalnom zagrevanju, čime je omogućeno da taj medjunarodni sporazum o zaštiti prirodne sredine stupi na snagu u februaru 2005. godine.
2005 – Dvojica bombaša samoubica aktivirala su bombe unutar šitskih džamija u istočnom iračkom gradu Kanaginu i usmrtila 74 osobe.
2007 – U eksploziji metana u rudniku u Donjecku na istoku Ukrajine poginulo je 80 rudara. U sedam nesreća u tom rudniku otvorenom 1958. godine, od 1999. do 2007. godine stradalo je 296 rudara.
2008 – U glavnom gradu Mađarske, Budimpešti, ispod jednog turskog kupatila pronadjeno je najveće podzemno termalno jezero na svetu, dugačko 86 metara, široko 27 i visoko 15 metara i pripada pećini Janoša Molnara.
2008 – Medjunarodni sud pravde u Hagu oglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za genocid navodno počinjen nad nesrbima u toj republici 1991-95. godine.
2011 – Bivši jugoslovenski vaterpolo reprezentativac, jedan od najboljih centara, Dušan Popović tragično je izgubio život u Mađarskoj.
2015 – Od početka sukoba u Jemenu 26. marta ubijeno je 5.700 ljudi, uključujući 830 žena i dece, saopštile su Ujedinjene nacije.
2017 – Vojska je sprečila demonstrante da udju u predsedničku palatu u Harareu u kojoj se nalazio predsednik te zemlje Robert Mugabe. Vojska je preuzela kontrolu nad Zimbabveom i predsednika Mugabea koji je vladao od 1980, stavila u kućni pritvor.
(Beta)
