Na današnji dan 12. juna 1929. rođena je Ana Frank (Anne), autor dnevnika o stradanju Jevreja u okupiranom Amsterdamu u Drugom svetskom ratu, koji je pisala u tajnom skrovištu. Ubijena je marta 1945. u nacističkom logoru Bergen-Belzen. Od porodice Frank rat je preživeo jedino Anin otac.
1667 – Žan Batist Deni (Jean-Baptiste Denys), lekar Luja XIV, izveo je prvu uspešnu transfuziju krvi 15-godišnjem dečaku koristeći krv ovce.
1683 – Turska vojska je počela drugu opsadu Beča. Grad je u septembru iste godine oslobodio poljski kralj Jan Sobjeski.
1691 – Ahmed II je na turskom prestolu nasledio sultana Sulejmana III u veoma teškim prilikama za carstvo. Vodio je neuspešne ratove protiv Austrije, Venecije i Rusije i bio prisiljen da prihvati nepovoljne uslove Karlovačkog mira 1699.
1759 – Umro je Vilijam Kolins (William Collins), jedan od najznačajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka („Veče“, „Škotske praznoverice“, „Sloboda“).
1798 – U pohodu na Egipat Napoleon Bonaparta zauzeo je ostrvo Malta.
1848 – Mađarska vojska napala je Sremske Karlovce, sedište Srba u Ugarskoj, što se smatra početkom mađarsko-srpskog rata 1848. godine.
1849 – Mađari su topovima sa Petrovaradina skoro potpuno uništili Novi Sad braneći se od napada vojske hrvatskog bana Jelačića, koji je kao austrijski oficir imao naređenje da uguši mađarsku revoluciju.
1897 – Rođen je engleski državnik Robert Entoni Idn (Anthony Eden), lider Konzervativne stranke od 1955, ministar inostranih poslova (1935-38; 1941-45; 1951-55), premijer (1955-57). Pod pritiskom javnog mnenja, zbog britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat u novembru 1956, podneo je ostavku i povukao se iz javnog života.
1898 – Tokom Američko-španskog rata lider filipinskog revolucionarnog pokreta general Emilio Aginaldo (Aguinaldo) proglasio je, uz podršku SAD, nezavisnost Filipina.
1900 – Nemački Rajhstag usvojio je zakon o povećanju nemačke ratne pomorske flote, koja će potom postati jedna od najjačih u svetu.
1917 – Grčki kralj Konstantin I (Constantine) abdicirao je u korist starijeg sina, princa Aleksandra.
1934 – Vlada Bugarske, koja je došla na vlast prevratom u maju 1934, zabranila je političke partije.
1936 – Na Malom Kalemegdanu u Beogradu, otvoren je Zoološki vrt, u kojem je do 1941. sakupljeno oko 1.200 životinja.
1964 – Nelson Mandela, Volter Sisulu (Walter) i još šest vođa antirasističkog pokreta u Južnoj Africi, osuđeni su na doživotnu robiju.
1976 – U državnom udaru u Urugvaju oboren je predsednik Huan Bordaberi (Juan Bordaberry) i počela je devetogodišnja vojna diktatura.
1987 – Bivši car Centralnoafričke Republike Žan Bedel Bokasa (Jean, Bokassa) osuđen je na smrt zbog zločina izvršenih tokom 13-godišnje vladavine.
1988 – U Bangladešu su izbile demonstracije zbog ustavnog amandmana usvojenog pet dana ranije, kojim je islam postao državna religija.
1991 – Boris Jeljcin je izabran za predsednika Rusije na prvim neposrednim predsedničkim izborima u toj zemlji. Drugi predsednički mandat Jeljcin je osvojio u julu 1996, da bi se u decembru 1999. dobrovoljno povukao s vlasti i za svog naslednika predložio Vladimira Putina.
1993 – Američki avioni su bombardovali glavni grad Somalije Mogadiš u pokušaju da unište gerilce generala Mohameda Faraha Aidida (Farrah).
1995 – Umro je italijanski muzičar Arturo Benedeti Mikelanđeli (Benedetti Michelangeli), jedan od najvećih pijanista 20. veka.
1999 – Na Kosovu i Metohiji počelo je razmeštanje međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor), na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
2001 – Makedonija je poništila priznanje Tajvana, koji je priznala dve godine ranije i okrenula se političkoj saradnji sa Kinom.
2001 – Mohamed Rašid Daud Al-Ovali, sledbenik teroriste Osame Bin Ladena, osuđen je u Njujorku na doživotni zatvor, bez prava na žalbu, za ubistvo 213 osoba u eksploziji bombe koju je postavio 1998. u ambasadi SAD u Keniji i učešće u istom terorističkom napadu na ambasadu u Tanzaniji.
2003 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom je za godinu dana produženo izuzeće Amerikanaca od Međuarodnog krivičnog suda.
2003 – Umro je Gregori Pek (Gregory Peck), jedan od poslednjih filmskih velikana njegovog doba. Ostao je upamćen po ulogama u filmovima „Praznik u Rimu“, „Džentlmenski sporazum“, „Snegovi Kilimandžara“… Oskara je dobio 1962. za ulogu u filmu „Ubiti pticu rugalicu“.
2005 – Masume al-Mubarak, dugogodišnji borac za prava žena, imenovana je na funkciju ministra za planiranje i razvoj administracije i ona je prva žena u istoriji Kuvajta koja je postala ministar u vladi te zemlje.
2006 – Umro je mađarski kompozitor Giorgi Ligeti (Gyorgy) koji se proslavio operom „Le Grand Macabre“ i muzikom za film „2001: Odiseja u svemiru“ Stenlija Kjubrika.
2006 – Umro je kanadski medijski tajkun Ken Tomspon, koji je od štamparskog carstva svog oca napravio najvećeg elektronskog izdavača na svetu – Korporaciju Tomson.
2007 – Haški tribunal osudio je bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martića na 35 godina zatvora, za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95.
2008 – Kanadski premijer Stiven Harper zvanično se u ime vlade izvinio starosedocima Kanade zbog prakse odvajanja dece domorodaca od njihovih porodica i primoravanja da pohađaju državne škole u cilju asimilacije u kanadsko društvo. Od 19. veka pa sve do 1970-tih godina više od 150.000 dece odvedeno je prisilno iz svojih domova.
2010 – U sukobima većinskih Kirgiza i manjinskih Uzbeka na jugu Kirgizije poginule su 62 osobe, a prelazne vlasti te centralnoazijske zemlje zatražile su vojnu pomoć Rusije.
2014 – Ministar prosvete i nauke Srbije Srđan Verbić pozvao je rektora Megatrend univerziteta Miću Jovanovića da podnese ostavku pošto nije pronađen njegov doktorat na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
2015 – Premijer Moldavije Ćiril Gaburuči podneo je ostavku na funkciju zbog sporne autentičnosti njegove visokoškolske i univerzitetske diplome. Ovaj biznismen je na mestu premijera proveo manje od pet meseci.
2018 – Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija dobila je novo ime, Republika Severna Makedonija, u dogovoru sa zvaničnom Atinom.
2023 – Umro je Silvio Berluskoni, bivši italijanski premijer, medijski magnat, nekadašnji vlasnik Fudbalskog kluba Milan. Berluskoni je prvi put došao na funkciju premijera 1994. i vodio je četiri vlade do 2011. godine. Njegov život obeležen je i seks skandalima i raznim optužbama za korupciju.
(Beta)
