Verovatno ste, kada ste bili mali, posle nekog nestašluka koji ste napravili čuli kako vas stariji grde: „E, sad si obrao bostan„? Što je u prevodu (pojašnjenje za pripadnke mlađe generacije) značilo – nadrljao si.
Da li ste se ikada pitali zašto se baš ovako kaže, naročito što svi znamo koliko su lubnice i dinje slatke i ukusne? Objašnjenje se krije u tome što je originalna izreka – skraćena.
U drugom izdanju „Srpskog rječnika“ Vuka Stefanovića Karadžića (1852), uz reč bostan stoji ova izreka: „Kako radi, obraće zelen bostan, tj. propašće.“
Ta ista izreka, samo u nešto drugačijem obliku, i uz drugu odrednicu (propasti) zabeležena je još u prvom izdanju rečnika (1818), ovaj put s obrazloženjem na nemačkom i latinskom: „Obraćeš zelen bostan (du wirst nicht gut fahren, male succedet tibi)“, što opet u suštini znači: „Nećeš se dobro provesti“ ili „Ne piše ti se dobro“, prenosi K1.
Idiom obrati zelen bostan kod nas se često upotrebljava i bez odredbe zelen, pa se govori samo: obrati bostan, u istom značenju: „zlo proći“, „propasti“,“nadrljati“… Primera takve upotrebe ima dosta i u našoj govornoj praksi i u književnosti. U Rečniku SANU navodi se ova potvrda iz dela Milovana Glišića: „Pa još ako uhvate da sam ja tome uzrok, onda sam ti obrao bostan.“
I Dobrica Ćosić je u svojim delima koristio isti idiom, „obrao je zelen bostan“ u značenju da neko nije uradio posao kako treba, slično baštovanu koji rano obere bostan. Kako se navodi, otuda i za čoveka koji propada kažemo „obrao je bostan’“.
Iz ovoga moglo se lako razviti značenje: „loše se provesti“, „loše proći“, „propasti“, „stradati“.
