Postoje tri različite laži – lažljivac u mislima, rečima i onaj koji laže samim životom
Nedavna istraživanja pokazuju da Amerikanci lažu najmanje 11 puta nedeljno, istakla je vodeća profesorka psihologije na Univerzitetu Notr Dam.
„Otkrili smo da se učesnicima u istraživanju, koji su smanjili svoje svakodnevne laži, znatno poboljšalo zdravstveno stanje“. Takođe, učesnici koji nisu lagali izvestili su da su se njihovi lični odnosi poboljšali i da su socijalne interakcije u celini tekle glatko tokom 10-nedeljne studije.
Ali ako su se naučnici ovom temom bavili relativno nedavno, tada su vernici odavno znali da laganje ni u kom slučaju nije dobro – to je zabranjeno u deset Božijih zapovesti.
Međutim, uprkos toj činjenici, čak i hrišćani koji idu u crkvu ponekad sebi dozvole da lažu na ovaj ili onaj način. Ovo je olakšano zabludom da mnogi laž smatraju sitnim grehom. Međutim, da to nije sitan greh lako ćemo videti ako se okrenemo rečima Svetog Pisma.
Božja Reč o lažovima
Knjiga izreka kaže: „Mrske su Gospodu lažljive usne“ (Priče Solomunove 12:22). Osoba koja laže gnusna je Gospodu – vrlo su moćne reči. U Knjizi proroka Malahije postoje još snažnije reči da je varalica proklet (Mal. 1:14), odnosno laž na čoveka donosi prokletstvo.
Gospod Isus Hristos je rekao: „Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.“ (Jovan 8:44). Suprotno tome, Gospod je za Sebe rekao: „Ja sam put i istina i život“ (Jovan 14: 6). A pošto mi, hrišćani, nazivajući se učenicima Hristovim, želimo da se sjedinimo sa Njim, Koji je Istina, ne možemo biti mirni ako sebi dopuštamo da izgovaramo laži. Laž ne može biti put ka Gospodu, ona nam ne dozvoljava da se sjedinimo sa Istinom, sve dok u svojim srcima, u svojim usnama i u svom životu njoj dajemo mesto.
Ista Knjiga Izreka kaže: „Ko govori laž, neće se spasiti“ (Izreke 19:5). Psaltir takođe kaže: „Potireš lažljivce“ (Psalam 5:6). I na kraju, apostol Jovan Bogoslov, kao očevidac, već kaže: „A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.“ (Otk. 21: 8). Značajno je da je apostol Jovan u odnosu na lažove naglasio: svi lažovi, bez izuzetka, bez podele na velike ili male lažljivce, sudbina je svih lažova u ognjenom jezeru, odnosno u paklu.
Dakle, Gospod nam je jasno otkrio šta nam ovaj greh čini ovde i sada i kuda će nas odvesti nakon smrti. Uzimajući u obzir ovo, nije iznenađujuće što u Svetom Pismu Gospod poziva: „Ukloni od usta svojih opačinu i od usana svojih nevaljalstvo udalji.“ (Poslovice 4:24), „Mrzim na laž i gadim se na nju, ljubim zakon Tvoj.“ (Psalam 119:163). Ovo je raspoloženje koje hrišćanin treba da ima, i kad kaže „mrzim laži“, ne znači nečije tuđe laži, nego pre svega svoje laži.
Tri vrste laži
Evo nekoliko učenja iz knjige Ave Doroteja: „Nijedan lažljivac se ne sjedinjuje s Bogom, budući da je laž tuđa Bogu. Pisano je, naime: „Laž je od lukavog“.Vidite, dakle, od Koga se odvajamo i s kojim se lažima sjedinjujemo: očigledno sa zlim. Dakle, ako zaista želimo da se spasimo, moramo voleti istinu svom snagom i svom marljivošću i zaštititi se od svih laži, tako da nas ona ne razdvaja od Istine i Života.
„Postoje tri različite laži. Postoji lažljivac u mislima, postoji lažljivac rečima i postoji onaj koji laže samim životom.“ A zatim Ava Dorotej nastavlja, detaljno opisujući svaku od ovih vrsta laži: „Laže u mislima onaj koji sumnja u druge. Takav, kad vidi da neko razgovara sa njegovim bratom, nagađa i kaže: govori o meni.
Rečju, pak, laže onaj koji, olenjivši se da ustane na bdenije, ne kaže: „Oprosti mi, jer sam bio lenj da ustanem“, već: „Imao sam , nesvesticu, i nisam bio u mogućnosti da ustanem. Bio sam slab“. I govori on deset lažnih reči, umesto da se pokaje i smiri.
Svojim životom laže onaj koji se, budući razvratnik, pretvara da je uzdržljiv, ili koji, budući koristoljubiv, govori o milostinji i hvali saosećajnost, ili koji se, budući gord, divi smirenju. I ne divi se on što bi hteo da pohvali vrlinu.. Naprotiv, on ime vrline koristi ili radi skrivanja svoje rđavosti, ili da bi se predstavio kao vrlinski čovek, ili, često, da bi štetio i povredio nekog. I nijedno zlo, nijedna jeres, ni sam đavo ne mogu da prevare čoveka, ukoliko ne uzmu lik vrline.
Kako se osloboditi navike laganja?
Veoma je važno da prestanete da se pravdate. Preko te navike veoma često padamo u laž, kao što je o tome pisao Ava Dorotej. Dodao bih da ljude koji nam zameraju da smo nešto pogrešili nije briga za naše izgovore. Njima je važno da shvatimo da je ono što smo uradili pogrešno i da to više nećemo ponavljati. Samo recite: „Da, žao mi je, ispraviću se“, i pitanje je zatvoreno. Malo ljudi je zainteresovano za bilo kakve izgovore.
Kad vas ljudi pitaju nešto o vašem ličnom životu, o ličnom životu vaše voljene osobe, niste dužni da odgovorite na ovo, možete samo direktno reći: „ne bih da pričam o ovome“; ili – „ovo je lično“ i to je sve. Ako ste nekome slagali, nemojte misliti: dobro, otići ću na ispovest, pokajati se i to više neću činiti. Ne, vratite se ovoj osobi i recite: izvinite, rekao sam Vam neistinu, u stvari je sve tako i tako. Biće sramota, užasno sramota. Ali sledeći put, ovaj osećaj srama zaštitiće vas od vaših laži.
U situaciji kada zbog istine mogu i posledice da se pretrpe, izbor ne sme da bude laž, jer hrišćanin samo na taj način može da ostane sa Gospodom u mislima, u rečima i u celom svom životu.
