Deca tokom odrastanja uče, između ostalog, kako da se nose sa svojim osećanjima i emocijama i da ih kontrolišu. Instinkt mnogih roditelja je da priteknu u pomoć i pokušaju da poprave situaciju koja rastužuje njihovo dete, ali psihoterapeutkinja Ejmi Morin smatra da podizanje mentalno jake dece ne znači da ćete ih zaštititi od svakog izazova.
„Važnije od zaštite je naučiti ih kako da se nose sa ovim izazovima. Jedan od najboljih načina da se izgradi mentalna snaga je da se dozvoli deci da preuzmu odgovornost za svoje emocije“, rekla je Morin za CNBC.
Psihoterapeut dodaje da je „prirodno da želite da zaštitite svoje dete od neprijatnosti, ali kada roditelji preuzmu odgovornost za upravljanje osećanjima svoje dece, nehotice ih sprečavaju da razviju ključne veštine potrebne za suočavanje sa usponima i padovima u životu“.
Nemojte postati „emocionalni menadžer“ svog deteta
Umesto da uče decu kako da se sami nose sa razočaranjem ili frustracijom, što će povremeno biti deo njihovih života, oni ih kroz stalnu zaštitu uče da moraju da se oslone na druge da reše svoje probleme.
„Deci treba šansa da vežbaju da se nose sa neprijatnim emocijama. Dakle, dajte im smernice, ali nemojte da radite posao umesto njih. Pustite decu da preuzmu kontrolu nad svojim osećanjima uz vaše vođstvo, oblikujući ih u jake i sposobne pojedince“, objašnjava Morin .
Ona savetuje da kao roditelji ne treba da postanete takozvani „emocionalni menadžeri“ svoje dece. „Preterano upravljanje emocijama često počinje sa dobrim namerama, ali brzo postaje obrazac koji je teško razbiti i koji dugoročno šteti mentalnom zdravlju dece“, kaže Morin.
Psihoterapeutkinja smatra da, ako roditelji preuzmu ulogu „emocionalnog menadžera”, najčešće odmah urade tri nenamerno loše stvari po mentalno zdravlje dece.
„Odmah ih razveselite: učinite sve što možete da odvratite detetu kada je uznemireno, izmišljajte šale ili mu dajte slatkiše koje voli. Iako ovo funkcioniše kratkoročno, ono uči dete da izbegava neprijatne emocije umesto da se suoči sa njih.
Odmah ih smirite: Čim počnu da plaču, pokušavate da ih utešite. Iako je uteha deo roditeljstva, uvek uskakanje odmah može ometati njihovu sposobnost da nauče tehnike samoumirivanja.
Prebrzo intervenišete: Ako vaše dete iskaže frustraciju dok se igra ili kada napravi grešku, da li prebrzo uskačete da intervenišete pre nego što ono ima priliku da samostalno reši problem? Ovo može sprečiti razvoj veština rešavanja problema“, objašnjava ona za CNBC.
Deci treba dozvoliti da preuzmu kontrolu nad sopstvenim emocijama
Umesto da stalno pokušavate da ih zaštitite, psihoterapeut vam savetuje da razmislite šta deca zapravo mogu naučiti preuzimajući kontrolu nad sopstvenim osećanjima.
„Jake veštine emocionalne regulacije ne znače da deca neće osećati tugu, bes ili frustraciju, to je deo ljudskog iskustva. Ali će biti bolje pripremljeni da se samostalno nose sa životnim izazovima“, tvrdi Morin.
Prema rečima psihoterapeutkinje, postoje četiri važna razloga zbog kojih je neophodno dozvoliti deci da se suoče sa sopstvenim emocijama, čak i ako je vama kao roditeljima teško da to vidite.
„Bolje veštine rešavanja problema: Ostaće smireniji pod pritiskom, što im pomaže da jasno razmišljaju i efikasno rešavaju probleme.
Pozitivan uticaj na jačanje odnosa: Veće je da će deca izražavati svoja osećanja na zdrav način i bolje razumeti kako se njihovi prijatelji osećaju, što ih čini pristupačnijim i pomaže im da izgrade čvršća prijateljstva.
Šanse za bolji akademski uspeh: Studije su pokazale da je emocionalna regulacija povezana sa boljom produktivnošću i uspehom u učionici.
Smanjen rizik od anksioznosti i depresije: Kada deca nauče kako da obrađuju velike emocije rano u životu, istraživanja pokazuju da je manja verovatnoća da će kasnije razviti anksioznost ili depresiju“, zaključuje psihoterapeutkinja.
(Index.hr)
