Ovo su najveće roditeljske greške zbog kojih deca kasnije postaju loši ljudi.
Niko ne želi da previše razmazi i na kraju upropasti svoje dete. Ali, ponekad želja roditelja da svojoj deci podare samo najbolje i osiguraju im udoban i siguran život, može da rezultira nečim što na početku sigurno nije bio plan roditelja.
Ovo su znakovi da su stvari izmakle kontroli i da ste na sigurnom putu da upropastite svoje dete razmazivši ga. Ako već niste!
Dete je fino prema drugim ljudima, ali ne i prema vama
Ako vaše dete pokazuje lepe manire drugim ljudima, a vama i drugim članovima porodice retko ili nikada ne iskazuje zahvalnost, to je jedan od znakova da vam je dete razmaženo. Oni vam ne govore „hvala“ ne zato što žele da vas povrede, već zato što ste ih naučili da u porodici sve shvataju „zdravo za gotovo“.
Psiholozi veruju da ovakvo ponašanje kasnije stvara probleme u građenju ličnih veza, jer su roditelji propustili da nauče dete da bude zahvalno i pristojno prema najdražima.
Dete ne radi i ne oseća potrebu da uradi nikakav kućni posao
Svaki odgovorni roditelj mora da nauči dete da bude nezavisno. Kada napuni tri godine, dete treba samo da skuplja svoje igračke. Kad napuni 5, već bi trebalo da može da obavi neki kućni poslić. Sa deset bi već trebalo da možete da mu date da oljušti krompir pred spremanje večere sa vama. Ako svi napori da uključite dete u kućne poslove propadnu jer dete to jednostavno ne želi, a vi se složite, eto još jednog znaka da ste ga razmazili. Ako se dete ne suočava sa odgovornostima, kako ćete da pripremiti za obaveze koje čekaju odraslu osobu.
Dete se ne slaže sa svojim vršnjacima i sigurno je da je problem u njima
Kada se razmaženo dete nađe u društvu svojih vršnjaka, ono nije svesno da ne može sve da dobije od njih, a da njima ništa ne da zauzvrat. Nemogućnost da primeti i razume potrebe drugih i nedostatak empatije čini da se sa vašim detetom na kraju niko ne druži. Tada ono počinje da se oseća neprijatno, ali ne ume da objasni o čemu je reč, pa su mu za sve krivi „bezobrazni drugari“.
Izlivi besa kada ne dobije ono što želi
Roditelji ne bi smeli da ignorišu ovaj siguran znak razmaženosti koja je otišla predaleko. Čini se da svi znaju da je ovo znak razmaženosti deteta, ali nije sve ni tako jednostavno – mala deca često ne znaju da izraze svoja osećanja, pa plaču i viču, bacaju se, besne. Ali, ako je dete već predškolskog uzrasta, a ponaša se kao beba, u pitanju je manipulacija razmaženog deteta.
Ne voli aktivnosti takmičarskog tipa
Svaki roditelj treba da nauči svoje dete da je sasvim normalno nekad izgubiti, da u tome nema ničeg sramotnog i da poraz treba da prihvate sa dostojanstvom. Roditelji često greše jer ne uče dete da uživa u zabavi i znanju koje neko takmičenje donosi, već ga uče da pobedi. Tako deca vremenom počinju da odbijaju ovakve aktivnosti, jer shvataju da ne mogu baš uvek da budu najbolji. U težim slučajevima, razmažena deca histerišu i sklona su tuči sa vršnjacima ako ih oni u nečemu pobede.
Dete razgovara sa roditeljima kao sa vršnjacima, a ne smatra ih prijateljima
Do razmaženosti dolazi kada se deci ne postave granice i pravila, kada im se ne da nikakvo usmerenje. Kao rezultat, dobija se dete koje ne oseća nikakav roditeljski autoritet. Razmažena deca veruju da su na istom nivou sa roditeljima, čak i na višem, pa ne iskazuju nikakvo poštovanje.
Paradoksalno, razmažena deca imaju nisko samopouzdanje
Da li ste i vi onaj roditelj koji želi svima da pokaže kako je njegovo dete posebno? Ili superheroj koji se trudi da ukloni sve prepreke sa dečjeg puta. Psiholog Ejmi Mekredi kaže da na ovaj način roditelji deci uskraćuju najbolji način da steknu samopouzdanje – kroz sebe, kroz sopstvene greške i prevazilaženje prepreka svojim trudom. I razmažena deca se jednom suoče sa surovom realnošću, ali kada ne dobiju poznatu reakciju, odnosno ustupke, oni su zbunjeni i ne razumeju kako da poprave stvari, pa počinju da sumnjaju u sebe.
Dete želi da mu posvetite sve svoje slobodno vreme
Razmaženo dete veoma zavisi od svojih roditelja ili bliskih članova porodice. U Ovakvo dete često je centar sveta za porodicu, pa tako i za dete roditelji postaju glavni izvor sreće. Naravno, važno je da detetu posvetite dovoljno vremena, ali važno je i da ga naučite da i vi imate svoje potrebe.
Ne prepoznaje autoritet i svađa se sa odraslima
Sigurno ste već imali prilike da vidite roditelje koji uvek štite svoje dete, pa čak i kada je krivo, oni krive druge. Zaštitnički nagon je kod roditelja normalna pojava, ali ako ne postavite granice i ne razgovarate s detetom o njegovim greškama, ono će misliti da uvek i svuda može da se izvuče. Misliće da su uvek u pravu. Na kraju krajeva, za razmaženo dete ni roditelji nisu autoritet, pa se ne može ni očekivati da poštuju nekog drugog.
Ne ume da ceni vrednost novca
U današnjem svetu marketinga kada stručnjaci i te kako znaju da uvere decu da im je nešto potrebno, morate da naučite dete kako da odoli društvenom pritisku. Dete mora da zna da novac ne pada s neba, već da za njega mora vredno da se radi. Roditelji koji pokušavaju da „zaštite“ dete od ovih „odraslih“ tema, na kraju imaju razmaženo dete čiji su hirovi važniji od kućnog budžeta. Takva deca retko postaju finansijski nezavisna kada odrastu i često upadaju u dugove, jer su navikli da sve to pokriva neko drugi.
Često se žali da mu je dosadno
Čak i dete staro godinu dana može da se fokusira na jednu igračku 15 minuta. Do treće godine, dete bi trebalo da ume da zabavi samo sebe. Ako dete ne zna da se izbori sa dosadom i uvek čeka da neko dođe i bude njegpov animator, to je još jedan znak da je dete razmaženo. Ne samo da ste razmazili dete, već ga niste podstakli ni da nauči da koristi maštu.
Dete ne može da kontroliše emocije
Svi mi ponekad imamo problem da se izborimo s emocijama, ali razmažena deca često nemaju ni priliku da nauče kako da se kontrolišu. Obično pate i od drastičnih promena raspoloženja i pokazuju infantilno ponašanje čak i kad porastu. Svaki problem vide kao dramu, dobro raspoloženje im za čas nestane, ne umeju da potisnu ni suze ni smeh. Nisu navikli da se kontrolišu, analiziraju svoje ponašanje, niti su razgovarali sa roditeljima o svojim iskustvima i osećanjima. Za njih je jedini način ispoljavanja emocija – demonstracija.
