Asocijacija za psihološke nauke u svom izdanju kaže da postoji veza između prkosa i kršenja pravila u adolescentskom dobu i velike zarade kasnije u životu. Da li je moguće da su obešenjaci i nemirna deca (neko bi možda upotrebio i grublje izraze), ustvari pravi mali geniji? Evo o čemu se radi.
Uzmimo za primer Bila Gejtsa, koji je sa 11 godina počeo da pravi probleme svojim roditeljima. Kako je njegov intelektualni kapacitet rastao, tako je počelo njegovo argumentovanje svemu. Odbijao je da radi stvari koje je majka tražila od njega, kao što je čišćenje sobe ili dolazak na večeru, piše The Wall Street Journal. Bio je „u ratu“ sa roditeljima ko ima kontrolu.
Gejtsovo adolescentsko ponašanje može da deluje kao ništa posebno – mnogi od nas prošli su kroz sličnu fazu buntovništva, a da nismo postali multimilioneri. Međutim, ako se vratimo u 1968. godinu, blizu 3.000 osnovaca iz Luksemburga radili su test inteligencije i davali odgovore o svojim osećanjima u vezi sa školom. Njihovi nastavnici su takođe popunjavali upitnik o ponašanju svojih učenika. Kasnije, istraživači su ocenjivali i porodicu učenika, takođe.
Kasnije, 2008. godine, istraživači su se vraćali podacima da vide koja osobina u detinjstvu može da predvidi uspeh u karijeri i zaradi. Mogli su da dođu u dodir sa 745 studenata, koji su tada imali 52 godine. Psiholozi su bili iznenađeni rezultatima. Naime, osim standardnih karakteristika: IQ-a, društveno-ekonomskog statusa roditelja i postignutog obrazovanja, ono što je takođe predviđalo visoku zaradu jeste kršenje pravila i prkosno ponašanje prema autoritetu.
U ovom trenutku, nije jasno zašto se kršenje pravila pokazalo kao (u ovom slučaju) pozitivna osobina. Istraživači kažu da je moguće da su takvi ljudi skloniji da se zauzimaju sami za sebe, što može da vodi do bolje finansijske situacije.
“Ako 90% onih koji su na poslovnom sastanku glasaju za jedan od predloga, odbaciću ga. Razlog je veoma jednostavan: Ako svi prisutni vide priliku u nekoj ideji, onda su velike šanse da razne druge kompanije već rade na toj istoj ideji i nećemo moći sebi da prokrčimo put na tom polju”, kaže Džek Ma, osnivač Alibabe.
U međuvremenu, druge studije pokazale su slične nalaze. Jedna je pronašla da se oni koji se sa skoro svime slažu zarađuju manje novca nego oni koji često pokazuju da se s nečim ne slažu. I Stiv Džobs kao i Ingvar Kamprad (direktor Ikee) često se nisu slagali sa većinom, što je dalje vodilo do toga da preuzimaju rizike, ali i odbacuju ono što su mislili da nije u njihovom interesu.
Naravno, ovo istraživanje ne treba da ohrabruje vas i vašu decu da beže iz škole ili da prave rat u kući. Ali ako primetite “žicu” prkosa u njima, tendenciju da preispituju neka pravila, da se suprotstavljaju i da se zalažu za sebe, možda to nisu loše osobine. Možda upravo to treba negovati kod njih.
