Mnogi stručnjaci se slažu da crtanje pozitivno utiče na razvoj dece, motoriku, maštu, razmišljanje, ali šta mi kao odrasli vidimo na tim crtežima? Kada dete pokaže crtež roditelju, često kažemo “kako je lepo” i nastavimo dalje. Ali, psiholozi smatraju da baš na tom crtežu možda postoje važne poruke koje se tiču vašeg deteta, toga kako se ono oseća i možete se na dubljem nivou povezati sa njim, prenosi Zelena učionica.
Ako se dete oseća udobno kod kuće, nacrtaće sebe sa porodicom, najčešće u centru, između mame i tate ili pored brata i sestre. Neophodno je obratiti pažnju i na izraze lica koje prikazuje mladi umetnik – tužna, ljuta ili vesela lica takođe mogu mnogo reći o atmosferi u kući i o tome kako se dete oseća u njoj. Deca uglavnom započinju da crtaju tako što prave razne linije i oblike, ali do pete godine uglavnom su već u stanju da nacrtaju prepoznatljive figure, najčešće ljudska tela ili lica, cveće, kuća, životinja itd.
Do sedme godine dolazi do skoka u razvoju sposobnosti crtanja. Mnogi detalji se pojavljuju na crtežima, odeća se pojavljuje na ljudima, slike životinja postaju detaljnije. Deca više ne crtaju samo ono što je oko njih, već na crtežima prikazuju i svoja saznanja, kao i ono što je skriveno u svetu njihove mašte.
Ako ne razumete šta je prikazano na crtežu deteta, obavezno ga pitajte o tome. Deca obično vole da pričaju o onome što su nacrtala, i upuštaju se u duga objašnjenja, koja samo podstiču njihovu maštu i umetničke sklonosti, a samim tim i podstičete međusobnu komunikaciju, dajete detetu do znanja da vam je važno šta ono voli, o čemu razmišlja itd. Budite spremni da saznate mnogo novih stvari na ovaj način, kako ono što je u glavi deteta, kao i ono što ga okružuje.
Koji crteži mogu da zabrinu i ukazuju da treba da zakažete pregled kod psihologa?
1. Ako se na slikama deteta stalno pojavljuju strašna čudovišta, vatra, eksplozije, ljudi sa zlim i strašnim izrazom lica i druge „mračne stvari“.
2. Ako dete uvek sebe prikazuje kao veoma malog u odnosu na sve ostalo što je nacrtano na slikama.
3. Ako dete stalno koristi isključivo “agresivne” boje na svojim crtežima, kao što su crna ili crvena.
4. Obratite pažnju na to kako dete prikazuje ljudske figure. Ako udovi nisu uvek tamo gde bi trebalo da budu, ovo može biti znak da je važno obaviti razgovor sa psihologom.
Ipak, važno je da ne donosite ishitrene zaključke, već pitajte dete šta je nacrtalo. Možda su neke stvari koje crta, a vama deluju strašno, zapravo simboli iz neke priče ili crtanog filma. Važno je da sa njim porazgovarate o tome kako se oseća, koji sadržaji nisu dobri, a koji su kvalitetni. Ako se strašni i neprijatni motivi ponavljaju iz crteža u crtež, neophodna je konsultacija sa psihologom.
