Često se susrećemo sa situacijama kao što su parkiranje, traženje lokacija ili vožnja za vreme nepovoljnih vremenskih uslova, kada automatski gasimo ili stišavamo radio. Iako bismo mogli da pomislimo da je to samo naša lična navika, istina je da je to normalna reakcija mozga. Tokom dana, neprestano prikupljamo informacije o okolini koristeći čula poput ukusa, sluha, mirisa, dodira i vida. Mozak, kao ključni deo centralnog nervnog sistema, integriše te informacije i donosi odluke o njima. Uvek procjenjuje koji bi zadatak trebalo da bude prioritetan, glavni fokus, a koji bi trebalo da bude manje bitan sekundarni zadatak, piše HAK revija.
Mozak je izuzetno brz u prebacivanju pa se čini da obavljamo više zadataka istovremeno. Ali, to je iluzija – zapravo se brzo prebacuje između različitih zadataka, gubeći pritom dragocene deliće sekunde. Čak i takvi trenuci mogu biti presudni, na primer, razlika između primetiti ili ne primetiti ulicu koju tražimo. Grubo rečeno, mozak se dobro nosi s jednim zadatkom, a ponekad i s dva. Ali, kada ima više od dva zadatka, njegova efikasnost opada, a povećava se mogućnost grešaka. U situacijama kad smo nesigurni, kao što je nepoznato parkiranje ili obavljanje retkog zadatka tokom vožnje, mozak se fokusira samo na taj zadatak. Tada prestajemo da slušamo razgovore putnika, vidno polje nam se sužava, a svu pažnju usmeravamo na vid ili prostorne odnose.
Ovo je razlog zbog kojeg mnogi vozači automatski stišavaju radio pri parkiranju, vožnji u gužvama urbanog saobraćaja, traženju specifičnih adresa ili vožnji u ekstremnim uslovima poput oluja ili grada. Takve situacije zahtevaju maksimalnu koncentraciju. Isključivanjem radija, eliminišemo dodatne distrakcije iz mozga i obezbeđujemo veću pažnju za ključni zadatak.
