Džuli Aitken Šermer, profesorka psihologije, menadžmenta i organizacionih studija na Univerzitetu Zapadni London u Ontariju, redovno je viđala vlasnike nabudženih automobila na raznim praznim parkinzima i užasavala se uvek zvukova glasnih automobila koji su prolazili dok bi ona šetala svog psa.
„Svakog dana nailazimo na ove bučne automobile i motocikle i uplašim se. Moj pas je uplašen. Vidim životinje koje su na drveću kako beže, kao i veverice na zemlji“, rekla je ona.
Pitala se – ko zaista želi da diže ovakvu buku, ali nije našla ništa. Pošto nije bilo psiholoških studija o tome kakvi ljudi vole glasne automobile, Šermer je sprovela svoje.
Iznenađujući rezultati
Pilot studija pod nazivom „Želja za glasnim automobilom sa modifikovanim auspuhom predviđa muškarca sa višim rezultatima psihopatije i sadizma“, objavljena je prošle godine u međunarodnom časopisu Current Issues in Personality Psichology. Šermer je o tome pisala i u Psichology Today.
Kao deo studije, Šermer je anketirala 529 studenata biznisa – 289 muškaraca, 234 žene i šest koji su se identifikovali kao „drugi“. Pitali su ih da li na svoj automobil gledaju kao na produžetak sebe, koliko misle da su „kul“ glasni automobili i da li bi svoje automobile učinili glasnijim modifikacijama izduvnih gasova.
Šermer im je takođe dala meru ličnosti Kratka mračna tetrada (SD4) — još jedan upitnik koji procenjuje grupu zlonamernih osobina ličnosti, uključujući narcizam, psihopatiju i makijavelizam (povezan sa lukavstvom i manipulativnošću).
Kada je dobila rezultate, očekivala je da će videti snažnu korelaciju između nekoga ko je više voleo izduvni sistem „pogledaj me“ i narcizma, ali to nije bio slučaj. „Otkrili smo da sadizam i psihopatija predviđaju ko želi da modifikuje svoje automobile, ko se oseća više povezanim sa svojim vozilom i ko misli da su glasni automobili zaista kul.
„Izgleda da je to bešćutno zanemarivanje osećanja drugih ljudi i njihovih reakcija. Psihopatija izlazi na videlo i verovatno uživaju da gledaju kako se ljudi plaše“, dodala je ona.
„To je stereotip“
Ipak, neki entuzijasti automobilizma se ne slažu sa ovom studijom. Bejli Trap je, na primer, odrastao u porodici koja toliko voli velike, glasne automobile da su pokrenuli radnju specijalizovanu za glasna vozila.
„Tata ima Chevelle iz ’66. od kako sam bila mala, ima veliki motor i glasan je, i apsolutno mi se sviđa. Zapravo imam ga istetoviranog na ruci, toliko mi se sviđa“, rekla je 38-godišnja Trap.
CBC News joj je pokazao kopiju studije Šermerove, ali ona ne misli da je to tačan odraz zajednice ljubitelja automobila. „Ovo je stereotip. Očigledno je da ćete imati više muškaraca koji vole vozila i koriste ih kao način da se izraze“, rekla je ona.
„Mnogi momci koje viđam sa glasnim automobilima su starija gospoda“, rekla je ona, napominjući da automobilska zajednica redovno održava događaje kao što su dobrotvorne večere.
Za nju je tutnjava motora ili pucketanje izduvnih cevi sredstvo izražavanja, poput para pocepanih farmerki ili svetlucave haljine. „To je kreativna forma. To je način da se istaknete u društvu koje želi da se prilagodite. Možda nije po vašem ukusu, ali to je nešto što govori nešto o njima“, dodao je Trap.
Šermer kaže da je ovo drugačija demografska i karakteristika od onoga što je proučavala jer, „za razliku od onih koji se sastaju na napuštenom parkingu, ljudi koji idu na zakazane događaje koji prikupljaju novac u dobrotvorne svrhe imaju veću verovatnoću da pretvore svoje automobile u legalne i bezbedne automobile i da ste ih ljubazno pitali, verovatno bi se utišali“.
„Profil ličnosti koji sam pronašla kod naših glasnih vozača je takođe isti profil ličnosti ljudi koji su nezakonito podmetnu požar. Sigurna sam da starija, penzionisana gospoda koja voze svoje klasične, glasne automobile ne pale nelegalno“, dodala je ona, a prenosi N1.info.hr.
Ona je podsetila da treba ozbiljnije pristupiti pitanju zagađivanja bukom nelegalnim automobilskim okupljanjima. Zbog toga planira da proširi istraživanje.
