Koja je tajna dugovečnosti?
Andrej Voron, mudrac i stanovnik sela na Karpatima, živeo je čak 104 godine, tokom kojih je vodio beleške o tome kako živeti dug, zdrav, srećan i radostan život. Kasnije ih je ukrajinski pisac Myroslav Dochynets pretvorio u knjigu ‘Many years. Happy years’, piše ukrainianweek.
Voronovo iskustvo, koje se ne zasniva samo na fizičkom zdravlju i zdravim navikama, već i na negovanju duše, može služiti svima nama, prenosi Sensa.hr.
Ko zna, možda uz njegove principe možemo proslaviti i 100. rođendan…
1. Naučite da vidite sav život oko sebe i uživate u svemu – u travi, šumi, pticama, životinjama, zemlji, nebu. Pogledajte u njih dobrim očima i čistim srcem, i otkrićete takvo znanje koje nećete naći u knjigama. Videćete sebe u njima.
2. Neka vam postane navika da stojite bosih nogu na zemlji nekoliko minuta. Uzemljite se. Dajte telu zemlju dok ga ona ne pozove.
3. Što češće boravite uz vodu. Ukloniće vam umor i razbistriti misli.
4. Pijte čistu vodu gde god možete bez čekanja da zapravo budete žedni. Ovo je važan lek.
5. Svaki dan bi na vašem stolu trebalo bi da se nađe povrće. Povrće koje je toplo i puno sunca. Na prvom mestu – cvekla, nema bolje hrane na zemlji. Zatim – pasulj, bundeva, bobičasto voće, šargarepa, paradajz, paprika, spanać, salata, jabuke, grožđe, šljive.
6. Meso je bolje ne jesti. Ono u sebi nosi tuđu bol. Mi nismo predatori.
7. Najbolje je jesti šaku hrane po obroku, ali više puta dnevno. Da bih jeo manje, pijem puno vode i kompota, jedem sirovo povrće. Od četvrtka uveče do petka uveče ne jedem ništa, pijem vodu.
8. Post je najveća blagodet. Ništa me ne jača i ne pomlađuje kao post. Kosti postaju lake poput ptica, a srce radosno, kao u mladića. Sa svakim postom postajem mlađi za koju godinu.
9. Dobro je usred dana odremati pola sata da krv osveži glavu i lice. Loše je spavati nakon jela, jer tada krv postaje gusta i mast se taloži na krvnim sudovima.
10. Manje sedite, ali dovoljno spavajte.
11. Ne zaboravite na orašaste plodove. Orašasti plodovi su poput našeg mozga. Ima snagu za mozak. Dobro je dnevno konzumirati kašičicu ulja od orašastih plodova.
12. Budite ljubazni i pažljivi prema ljudima. Od svakog od njih, čak i praznih, možete nešto naučiti.
13. Ono što vam je namenjeno, bite vam dato. Naučite da ponizno čekate. Ono što nije vaše, ne treba čekati. Neka vam duša s time bude pomirena.
14. Kad je duši loše, morate puno hodati. Polje, šuma, pored vode… Voda će nositi vašu tugu. Ali zapamtite: najbolji lek za telo i dušu je post, molitva i fizički rad.
15. Više se krećite. Na kamenu koji se kotrlja, mahovina ne raste. Bube ostaju na zemlji. Ne bežite od njih, ali ne dopustite im da dominiraju vama. Nikada se nemojte plašiti da započnete novi posao – obnovićete se.
16. Nikada nisam bio u odmaralištu, niti sam ležao nedeljom. Živci se odmaraju kad ruke rade.
17. Ne pokušavajte iz svega profitirati, već pokušajte sami da budete korisni. Vinova loza koji ne rodi ubrzo se osuši.
18. Ne budite ptica rugalica, budite radosni i zabavni.
19. Nemojte se prejedati! Gladna zver je lukavija i okretnija od dobro uhranjenog čoveka.
20. Nakon večere šetam po vrtu pola sata.
21. Kako ne biste išli s detetom u bolnice i kod lekara, dajte ga Prirodi. Od malih nogu učite ga da hoda po zemlji boso. Neka ga opeče kopriva, ubode mrav, neka se okupa se u hladnoj vodi – očeličiće se. Njegovo telo i duh postaće jači.
22. Kada osetite da se telo brzo umara, da vas sve nervira, konzumirajte puno šargarepe. Ona obnavlja snagu.
23. Kad dođe sezona bobičastog voća, možete sebi uskratiti bilo koju hranu, ali ne bobičasto voće. Pojedite šoljicu svaki dan. Ako su zvezde oči neba, bobice su oči zemlje. Zasitiće vas snagom i zdravljem.
24. Odvojite vreme da ćutite, da budete mirni, razgovarate sami sa sobom.
25. Neka vam srce kaže šta je dobro, a šta loše, a ne ljudska reč.
26. Ne brinite ko misli i govori o vama. Budite sami sebi sudija u čistoti i dostojanstvu.
27. Ne ljutite se na ljude. Nemojte ih osuđivati. Svaka osoba kojoj oprostite povećaće vašu ljubav prema sebi.
28. Ako vam je srce ispunjeno ljubavlju, nema mesta strahu.
29. Nemojte se ni s kim takmičiti. Svakom svoje.
30. Nemojte se svađati. Svako ima svoju istinu i nosi neko svoje nezadovoljstvo.
31. Ne učite ljude kako da žive, šta da rade. Nikad ne podučavam, samo savetujem kada me pitaju za savet.
32. Ne smatrajte sebe najpametnijim i najpristojnijim, boljim od drugih.
