Četiri stvari su im svima zajedničke a dostupne su i vama
Do sada sprovedene studije doprinose razumevanju faktora koji podržavaju kognitivno zdravlje tokom starenja. Broj superejdžera – ljudi starijih od 80 godina koji su vrhunski vitalni, je još uvek gotovo nemoguće znati, ali je jasno da istraživanja ukazuju na porast pripadnika ove neverovatne grupe ljudi.
Medicinska praksa i napredak naučnih tehnologija su neki od faktora koji svakako doprinose povećanju broja ovih ljudi, ali treba istaći i generalno povećanu svest o značaju vođenja zdravog načina života, koja sve više i više raste rasprostranjenije.
Otkriveno je da mozak ovih ljudi sadrži mnogo veću gustinu ćelija zvanih Von Economo, koje su povezane sa visokim nivoom svesti i društvene percepcije. Interesovanje za tajne superstarih ljudi nedavno je na svom Instagram nalogu podstakao američki lekar dr Mark Hajman, koji je ukazao na nekoliko navika koje su zajedničke vitalnim ljudima starijim od 80 godina.
FIZIČKA AKTIVNOST
Značaj fizičke aktivnosti je neupitan kada se govori o zdravom životu jer pomaže u razmišljanju, učenju, održavanju emocionalne ravnoteže i smanjenju anksioznosti. Ljudi koji manje vežbaju doživljavaju brži i veći kognitivni pad od svojih vršnjaka koji rade suprotno. U proseku je potrebno najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno, a stariji od 65 godina treba da se bave fizičkom aktivnošću tri dana nedeljno.
ČITANJE I UČENJE NOVIH VEŠTINA
Poznato je da čitanje pozitivno utiče na pamćenje. Redovna praksa čitanja usporava kognitivni pad u starosti, posebno kod ljudi koji su tokom života koristili druge mentalne stimulanse, kao što su igranje društvenih igara i rešavanje ukrštenih reči.
Istovremeno, čitanje razvija empatiju , radoznalost i maštu. Proširuje rečnik pojedinca, smanjuje stres i poboljšava kvalitet sna. Nudi iskorak u druge svetove i nova saznanja o njima.
Učenje novih veština i uvođenje različitih hobija doprinosi kreativnosti osobe i takođe poboljšava pamćenje. Mnogi nemaju vremena da vežbaju nove stvari u mladosti, ali u penziji je važno da nastave da razvijaju moždane funkcije. Mozgu su stalno potrebni stimulansi, a ni u starosti nije drugačije. Uostalom, učešće u novim aktivnostima podstiče komunikaciju sa širim spektrom ljudi koji unose različitost i nove informacije u život.
RAD
Um, baš kao i telo, usporava pri obavljanju zadataka posle šezdesete godine, bez obzira koliko se osećate sposobnim, jer je ritam svakodnevice sve brži. Međutim, evidentno je da neki ljudi počinju da se gase naglim prekidom rada, pa je korisno da nastavite, ako ste u mogućnosti, da učestvujete u aktivnostima koje postaju rutinske i obavezne. Veruje se da su ljudi koji nastave da rade nakon penzionisanja manje izloženi riziku od razvoja demencije jer su primorani da se angažuju i koriste kognitivne funkcije kao i obično. Na ovaj način nastavljaju da uče i svakodnevno primenjuju naučeno.
SOCIJALNA AKTIVNOST
Ne morate da se izolujete. Starost ne znači da je život završen. Naprotiv, nudi mogućnost razmene iskustva i znanja, a kroz druženje se nastavlja upijanje informacija, što poboljšava pamćenje i jača neuronske mreže. Nije bitan kvantitet interakcija, već njihov kvalitet. Treba produbiti porodične i prijateljske veze. Što smo stariji, teže je sklapati prijateljstva, ali je neverovatno koliko možemo da dobijemo interakcijom sa drugima.
Zato zanemarimo strah od starosti i prihvatimo ga. Kao što je rekla poznata švajcarsko-američka psihijatarka i autorka Elisabet Kubler-Ros: „starost ima svoju radost ; to je vreme kada zvezde sijaju jače, jer je svetlost pohranjena u nama godinama počela da sija“, piše Sensa.
