Postoje rečenice koje imaju moć da nas u trenu vrate u detinjstvo.
One su deo porodičnih priča, svakodnevnih razgovora i toplih uspomena koje nosimo sa sobom celog života. To su rečenice koje su izgovarali naši roditelji, bake i deke, učitelji ili stariji rođaci, u situacijama koje su nam tada delovale obično, a danas ih pamtimo s posebnom emocijom.
Zvuk tih reči budi slike detinjstva – miris domaće kuhinje, bezbrižnu igru u dvorištu, prve nestašluke i sigurnost porodičnog doma. Možda su neke tada i nervirale, možda smo ih uzimali zdravo za gotovo, ali sada u njima prepoznajemo ljubav, brigu i toplinu. Često ih i sami ponavljamo, nesvesno prenoseći deo svog detinjstva na nove generacije.
Instagram stranica „Dnevna doza pravopisa“ pitala je Srbe koja je najlepša rečenica koja ih podseća na detinjstvo. Evo šta su pisali:
– Ljubi te majka.
– „Deco, laku noć i lepo sanjajte“, tata svako veče.
– Mama, namaži mi dve kriške paštete i idem napolje.
– Aračkinje, baračkinje, koga ćete?
– Dođi kući, ima puding.
– Ko će da igra „Između dve vatre“?
– Je l’ možeš napolje?
– Plazma i mleko te čekaju na stolu.
– Pakuj se, idemo kod bake na selo.
– Hoćemo žmurke?
– Mama, mogu da ostanem još malo?
– Odoh kod babe.
– Ako ti pitaš, pustiće me.
– Upiši mi se u leksikon.
– Prvo jedi, pa idi gde hoćeš.
