Sigmund Frojd, jedan od najpoznatijih psihijatara ali i otac psihoanalize, iza sebe je ostavio brojne mudre rečenice, koje ljudi danas koriste, prepoznajući razne mane ljudskog roda oko sebe.
„Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida“
Legendarni psihijatar je ljudsku glupost otkrivao veoma brzo, a kako i vi da ih otkrijete, savetuje u jednoj jedinoj rečenici:
„Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida“, rekao je Sigmund Frojd. Dakle, kada se nađete u situaciji da vas je sramota zbog tuđeg ponašanja ili izjave, ili se čudite nekim suludim postupcima – odmah znate sa kim imate posla, piše Stil Kurir.
Ako vas ne cene, nemojte se dokazivati – budite to što jeste!
Nije problem u vama, u njima je. Nemojte zbog toga spuštati svoje kriterijume i raditi sve što oni požele, izigravati njihovog klovna. Verujte da će vas u jednom trenutku iskoristiti, to je u ljudima. Kada im date jedan prst – oni uzimaju celu ruku. Na kraju vas zbog svega zaista više neće niti ceniti, pa će sve to što ste učinili i prošli biti uzalud. Ako vas ne cene nemojte se dokazivati – budite to što jeste. Nemojte spuštati cenu svoga dostojanstva radi sticanja poverenja, nećete ga ionako dobiti.
Ako vam ne veruju – nemojte im se pravdati
Kad ne žele da vam veruju – neće. Iskoristiće to za loše namere. Dovoljno je da ostanete verni sebi uprkos svemu i videćete kako će se stvari nakon nekog vremena same menjati. Ali ne očekujte promene preko noći. Pravi ljudi će pre ili kasnije otkriti vašu vrednost. Kada pronađete takve ljude držite ih kao kap vode na dlanu, a ostale zanemarite. Vaše oči neće odmah primetiti vrednost takvih ljudi, ali jednom kada ih prepoznate nemojte dopustiti da vas išta od njih odvuče. Kada vi postanete najbolja verzija sebe onda će se pojaviti ljudi čija će prisutnost postati prava avantura zajedničkog življenja. Tada će vaš zajednički život postati ono što ste oduvek želeli.
Frojd je rođen je 6. maja 1856. godine u mestu Frajberg u Moravskoj (danas se zove Pribor, a nalazi se u Češkoj). Imao je dva polubrata i šestoro mlađe braće i sestara. Kada mu je bilo četiri godine, s roditeljima se seli u Beč, jer očev posao trgovine vunom više nije bio isplativ. Još dok je bio mali roditelji su uočili kako je Sigmund izrazito bistro dete, te je stoga uživao i poseban status unutar porodice.
Iako su živeli u malom stanu sa sedmoro dece, imao je svoju sobu i uljanu svetiljku, dok su ostala deca za rasvetu pri učenju koristila sveće. Maštao je o tome da postane general ili ministar, ali kako je bio Jevrejin, nije mu bilo dopušteno da se bavi se bilo kakvim zanimanjem osim medicinskog i pravnog. To ga nije sprečavalo da nauči da govori francuski, engleski, italijanski i španski jezik, te da se posveti proučavanju dela poznatih pisaca i filozofa, a posebno dela Ničea, Hegela, Šekspira, Šopenhauera i Kanta.
