Direktorka jedne marketinške agencije ima završena dva fakulteta i platu toliku da svaki mesec može da kupi novi stan.
Ona živi na luksuznoj lokaciji, vozi najbolja kola i tri puta godišnje odlazi u najbolja odmarališta na svetu.
Međutim,ona javno priznaje da je nesrećna. Nema muža, nema decu, a onaj kojeg je čekala – oženio se prošle godine.
„Da sam samo malo gluplja, bila bih srećna. Ne bih razmišljala o sitnicama, udala bih se za prvog koji naiđe, rodila bih troje dece, jedno za drugim. Svaki dan bih samo razmišljala o tome kojem su zubići iznikli, i kada treba da ih presvučem i nahranim,“ vajkala se ona.
„Tako hoćeš da živiš?“
„Da, kao svi ostali. Kao one porodice sa reklame što sede za stolom dok im majka sprema palačinke. Želim da budem ta majka,“ kaže ona nesvesna činjenice da ti ljudi sa reklame žele da žive kao ona.
Jedna žena nije mogla da rodi dete. Godinama je živela sa svojom velikom ljubavi iz srednje škole. Imali su novac pa su nakon pet godina bezuspešnog pokušavanja, otišli na vantelesnu koja se prolongirala na još pet godina.
Doktor joj je rekao da pokuša sa drugim muškarcem, jer „možda nisu genetski odgovarali“ ona i muž. Ostavila je muža i u očajničkoj želji da rodi sebi dete, našla je drugog čovek, pa onda trećeg i sve tako. Napokon je nakon višegodišnjih pokušaja rodila dete sa deformitetom. U tišini spavaće sobe, svojoj majci je u poverenju rekla da to uopšte nije ono što je htela. Bila je nesrećna.
Ali šta je sreća? Nekada davno, mudri Sokrat je rekao: „Obična logika kaže: ako si nesrećan – onda nemaš sreću. Ako nemaš sreću, onda je potraži. Paradoksalna logika kaže: ako tražiš sreću, onda ćeš je izgubiti. Zato je najbolje samo sedeti i shvatiti da je sreća to što imaš.“
