Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Veliki broj vernika u Srbiji slavi, ali dobar deo njih to čini nepravilno. Gotovo svi će reći da slave onako kako piše u crkvenim priručnicima, ali je u praksi često drugačije.
Kako bi se smisao i svrha krsnog imena ostvarili važno je proslaviti svog sveca zaštitnika onako kako dolikuje i kako je zapisano u svetim knjigama. Da bismo se zahvalili našem zaštitniku moramo to učiniti onako kako je Bogu drago, a to znači onako kako Crkva nalaže. Sve što potiče od verovanja i običaja koji se temelje na „tako se valja“ nije pravoslavlje.
– Sveta Slava, kao opštehrišćansko i svecrkveno slavljenje Boga i Božjih Svetaca, nije samo srbski običaj, jer Slavu slave i svi ostali pravoslavni u svetu. Ali Sveti Otac Srbski, Sava Ravnoapostolni, dao je nama pravoslavnim Srbima i jednu posebnu srbsku domaću Slavu – naše Krsno Ime, to jest blagoslovio je našu srbsku porodičnu Slavu: da svaka srbska porodica, svaka kuća i domaćinstvo slavi onoga Svetitelja na čiji su dan naši pretci i praoci primili Hristovu veru i krstili se u ime Svete Trojice. To je, dakle naša srbska Krsna Slava ili Krsno Ime, za koje naš verni narod sa pravom kaže: „Ko Krsno Ime slavi, ono mu i pomaže, svedoči Ava Justin Popović u „Svečarskim žitijima“.
Porodična krsna slava je duhovni obred u čast sveca zaštitnika. Slavljenjem njegovog imena zahvaljujemo mu na svim molitvama koje Bogu upućuje za nas i naš dom. On stalno bdi nad nama i moli Gospoda da nam oprosti naše grehe i sagrešenja, moli ga da nas prosvetli da ne lutamo kroz život pun iskušenja i greha. On nas često i štiti od zla a da mi to i ne znamo niti osećamo. On prati celu našu porodičnu lozu, pratio je sve naše pretke, prati nas, a pratiće i naslednike u onoj meri koliko ga budemo poštovali i u molitvi prizivali.
Obedi u vreme slave su različiti od kraja do kraja, ali postoje pravila koji svi treba da poštuju: sveštenik sveti vodicu pred obeležavanje krsnog imena, slava se slavi u čistom domu, a svi članovi porodice moraju biti u dobrim odnosima, prenosi Lepotesrbije. rs.
Šta je za slavu potrebno?
Slavski kolač
Slavsko žito
Slavska sveća
Vino
Slavski kolač predstavlja samog Gospoda Isusa Hrista. Jer je Hristos rekao: „Ja sam hleb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću ja dati za život sveta“ (Jn. 6, 51). Na jedan dan uoči slave domaćica mesi slavski kolač. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna. Testo se zakuvava sa vodom, i dodaje se malo osvećene vode, koju je sveštenik svetio pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što skraćeno i prevedeno znači: Isus Hristos pobeđuje. Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (koji svaka domaćica treba da ima). Vino, kojim se preliva kolač, simvoliše krv koja je tekla iz Hristovih rana. Posle sečenja kolača, kolač se iseče na kriške kao hleb. Najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.
Slavsko žito ili koljivo (koljivo je grčka reč κολυβα (koliva) i znači kuvana pšenica) – se sprema u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje članova porodice koji slave i za one naše pretke koji su umrli u blagočestivoj veri i koji su pre nas tu Slavu slavili. Treba naročito naglasiti, da se žito za slavu ne sprema za pokoj duše svetitelju koji se slavi, kao što neki pogrešno misle! Svi su svetitelji u Bogu živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici. Zato se slavsko žito sprema za SVE slavske dane, i za Svetog Arhangela Mihaila, Svetog proroka Iliju…
Slavsko žito se kuva od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna. Jedan kilogram ili pola kilograma žita (zavisno od broja gostiju), kuva se u čistoj vodi, zatim se procedi i malo prosuši. Prosušeno žito se, zatim, melje. U samleveno žito dodaje se šećer, mleveni orasi, malo vanilin šećera i malo morskog oraha radi lepšeg ukusa. To se stavlja u neku plitku činiju ili tacnu, lepo oblikuje, i po površini se pospe šećerom u prahu ili mlevenim orasima.
Slavska sveća
Treba da je od čistog pčelinjeg voska. Kao što pčela skuplja mirisni sok i polen sa raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i neukaljane, mirisne duše.
Svetlost sveće predstavlja simvol božanstva, jer Bog živi u nepristupačnoj svetlosti, Hristos je nazvan „Sunce pravde“.
Svetlost sveće označava svetlost Hristovog, jevanđelskog učenja, koje nam osvetljava životne puteve.
Svetlost sveće daje i toplotu, te time označava toplotu naše molitve i naše ljubavi za onog svetitelja kome prislužujemo sveću.
Kako se osveštava kolač u crkvi?
Kada sveštenik u crkvi osvećuje slavski kolač, on uzima u ruke kolač, seče ga sa donje strane unakrst, preliva ga vinom, a zatim ga sa svečarom (domaćinom) okreće, pevajući pesme; Zatim, prelome kolač i držeći svaki svoju polovinu sastavljaju ga. Ljubeći kolač sveštenik govori: „Hristos posredi nas“. („Hristos je između nas“, ili „Hristos je među nama“, na crkvenoslovenskom jeziku „Hristos posredi nas“), a svečar takođe ljubi kolač i odgovara:“ jest i budet“. („jeste i biće“).
Evo šta se ne treba činiti na dan porodične krsne slave, jer nije blagosloveno:
Ni po koju cenu ne spremati mrsnu slavu ako dan slave pada na posni dan. Isto tako, ne treba ići kod onih koji mrse na svojoj posnoj slavi i time iskazuju nepoštovanje svetitelja.
Ne napuštati crkvu posle sečenja slavskog kolača već sačekati završetak liturgije, jer se tek tada dobija blagoslov svetitelja koji se taj dan proslavlja.
Na dan slave ne treba ništa raditi, kao ni crvenim slovom i nedeljom.
Ne propustiti da nakon liturgije i dolaska kući, svi zajedno ispred ikone svetitelja upale sveću i kandilo i isključivo stojeći pročitaju uvodne molitve i Akatist – pesmu hvale i molitvu svecu zaštiniku.
Ne razdvajati se tokom slave, jer porodica toga dana treba biti na okupu.
Ne treba izbegavati da se slava slavi zato što nam je otac živ, to je duhovno sujeverje. Svaki sin koji se odvoji od kuće, počinje uz očev blagoslov da samostalno slavi svoju krsnu slavu za svoj dom i svoju porodicu.
Ne treba slaviti duple slave, npr. slavu ženine porodice, jer to nije po duhovnom poretku. Žena iz poštovanja i duhovne vezanosti prema svetitelju njenog doma taj dan može otići u crkvu na liturgiju.
Slava se ne slavi van kuće, jer je to porodični duhovni praznik. Slava se ne slavi u kafani, restoranu, kafiću ili iznajmljenom prostoru, jer svetac zaštinik tamo neće doći, on je prisutan u našem domu.
