Rimljani su je još pre 2000 godina veoma cenili i na razne načine upotrebljavali za lečenje.
Jedna od najzdravijih biljaka koju mnogi smatraju najboljim prirodnim antibiotikom i antiseptikom. Reč je o žalfiji, kadulji ili pitomom pelimu.
Latinsko ime žalfije, „Salvia officinalis“, potiče od reči „salvare“, što znači spasiti ili izlečiti, a u svojim delima navodili su je svi antički pisci koji su se najviše bavili temama iz oblasti medicine. Rimljani su je još pre 2000 godina veoma cenili i na razne načine upotrebljavali za lečenje.
Cela biljka je vrlo aromatična i svojstvenog mirisa, u Srbiji prirodno raste samo u Sićevačkoj klisuri. Od žalfije se koristi isključivo list, a najlekovitiji list se dobija kad žalfija počne cvetati, a to je najčešće u maju.
U prošlosti ljudi su češće koristili moći biljaka, pa je žalfija bila glavni sastojak u smesama za balzamovanje u grobnicama faraona. U staroj Grčkoj je korišćena za lečenje krvarenja, groznice, kamenja u bubregu, ali i neredovnu menstruaciju. U prošlosti se sadila u skoro svakoj bašti, a kako se smatralo da leči skoro sve bolesti, dobila je status svete biljke.
Inače, žalfija sadrži etarska ulja salviol, pinen, cineol, borneol, kamfor, zatim tanine, gorke supstance, proteine, skrob, kalcijum oksalat, soli fosforne kiseline, soli kalijuma i kalcijuma.
Vekovima unazad, žalfija se koristila protiv promuklosti, upale grla i ždrela, a čaj se spremao za obolele od tuberkuloze.
Zbog njenog povoljnog dejstva na usnu duplju, ekstrakt žalfije često dodaje i u paste za zube. Žalfija je efikasna i kod bolesti organa za disanje jer pospešuje izbacivanje sluzi.
Žalfija kao čaj izuzetno je efikasna kod dijareje, bolova i grčeva u želucu. Takođe, može da utiče na lečenje reumatizma, gihta i nervnih poremećaja koji su povezani s ovim bolestima.
U lekarskim studijama je otkriveno da ova biljka koči enzim acetilholinesterazu, koji negativno utiče na pamćenje. Naučnici veruju da se žalfija ime antioksidansne, protivupalne i hormonima slične karakteristike, koje mogu da pomognu u lečenju demencije i Alchajmerove bolesti.
Karlo Veliki je zakonom naredio da se u svakom manastiru mora uzgajati po stotinak različitih vrsta lekovitih biljaka, a žalfija je bila na prvom mestu.
Zato se u narodnoj medicini žalfija koristi za jačanje nerava, ali i čišćenje krvi i protiv reumatizma i svih zapaljenja.
Inače, žalfija se može koristiti i u kulinarstvu kao začin jer pospešuje varenje, lučenje žuči i smanjuje nadimanje. Zbog svog antimikrobnog delovanja koristi se u antivirusnim mastima protiv herpesa.
Neki lekari žalfiju koriste i kod grčeva, bolesti kičmene moždine, bolesti žlezda i tremora. Izmrvljeno lišće žalfije čak može pomoći kod ujeda insekata.
