Da li znate koje je ulje najbolje za pripremu hrane?
Ulje avokada postalo je popularno poslednjih godina od kako su ga u masovnu upotrebu uveli ljudi koji praktikuju paleo dijetu. Zbog visoke tačke dimljenja, smatra se izuzetno zdravim za kuvanje i prženje, međutim, većinu ljudi neće obradovati cena koja je takođe dosta visoka za naše uslove.
Razlog zbog kojeg je ulje avokada i dalje luksuzni proizvod, iako sam avokado viđamo na svakom koraku, jeste činjenica da njegova proizvodnja i dalje nije dovoljno rasporostranjena. Najviše se proizvodi u Meksiku, a od 2016. je krenula i prva velika proizvodnja u SAD.
A zbog čega ga stručnjaci za ishranu toliko cene?
Ulje avokada je puno oleinske kiseline, odnosno mononezasićenih masti, koje su mnogo zdravije za srce i krvne sudove od zasićenih, koje čine 12 odsto njegovog sastava. Kad bismo pravili rang listu ulja po tome koliko je u njima sadržano zasićenih masti, ulje avokada bi se našlo iza kokosovog, palminog, ulja semenki pamuka, kikirikija, sojinog, ekstra devičanskog maslinovog ulja, kukuruznog ulja i ulja semenki suncokreta. Ulja koja su, pak, po ovom aspektu sadržaja kvalitetnija su: ulje grožđa, uljane repice, ulja šafranike i ulja oraha.
Ulje avokada je odličan izvor omega-9 masnih kiselina, antiinflamatornog antioksidanta vitamina E i luteina (koji pospešuje vid). U poređenju sa maslinovim uljem, avokadovo je puno fitosterola, steroida koji snižavaju LDL holesterol i koji se zadržavaju u ulju avokada čak i nakon dugih perioda izloženosti visokoj toploti. Upravo ta tačka dimljenja je ključan razlog zašto je ovo najbolje ulje za prženje – ona za nerafinisano iznosi 250 stepeni Celzijusa, a za rafinisano 271. Ipak, teško da ćete njime napuniti fritezu ili tiganj za pohovanje u dubokom ulju, s obzirom na to da flašica od 250 mililitara u Srbiji košta oko 900 dinara. Zbog toga, ali i zdravstvenih benefita, i dalje je najbolji izbor da ga konzumirate u salatama ili prelivima, hladno ceđeno u sirovom obliku, navodi se na sajtu Health.
A ovo su ostala ulja koja najbolje trpe visoke temperature.
Bademovo ulje 221 °C
Bogato je monozasićenim mastima i vitaminom E. Rafinisano bademovo ulje ima visoku tačku zagrevanja, pa je dobro za pripremu hrane na visokoj temperaturi, poput pečenja i prženja. Nerafinisano bademovo ulje ima orašast ukus i najbolje je kao preliv za salatu ili preliv za testenine.
Ulje kikirikija 160-232 °C
Ako odlučite da kuvate sa uljem od kikirikija, pronađite rafiniranu hladnoceđenu verziju. Hladnoceđeno ulje zadržava više hranljivih materija, poput vitamina E i antioksidanasa koji štite naše srce. Kikirikijevo ulje takođe ima veoma visoku tačku zagrevanja i zato je popularan izbor za kuvanje na visokim temperaturama.
Kokosovo ulje 177-232 °C
Kokosovo ulje višestruko je korisna namirnica i najbogatiji poznati izvor srednjeg lanca masnih kiselina (MCFA). One regulišu probavu i daju telu energiju. Kokosovo ulje bogato je zdravim zasićenim mastima i antioksidansima. Pospešuje rad mozga, jača imunitet i omogućava pravilan rad štitne žlezde.
Tačka dimljenja rafinisanog kokosovog ulja iznosi 232 °C, dok je tačka nerafinisanog kokosovog ulja 177 °C. Ovo ulje, koje je na sobnoj temperaturi u čvrstom obliku, hrani pruža posebnu aromu. Najbolje je za kuvanje, dinstanje, prženje. Nije preporučljivo za salate.
Maslinovo ulje 190-243 °C
Najzdravija vrsta je ekstradevičansko maslinovo ulje čija je tačka dimljenja 207 stepeni Celzijusa. Rafinisano je najpogodnije za prženje zbog vrednosti take dimljenja koje dostižu 243 stepena. Možete ga koristiti za gotovo sve vrste kuvanja, a da ga ne pokvarite. Ipak, ne preporučuje se za prženje i pečenje na veoma visokim temperaturama, već je najbolje kao dodatak kuvanim jelima, pastama, potažima od povrća, kao dresing za salatu…
Maslinovo ulje može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska i u borbi protiv upala. Smanjuje rizik od srčanih oboljenja poboljšavajući zdravlje krvnih sudova i sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka. Takođe, veoma je bogato antioksidantima, koji sprečavaju oštećenja ćelija.
Susamovo ulje 210 °C
Tačka ključanja za ovo ulje je 210°C. Sadrži antioksidanse zdrave za srce sesamol i sesaminol, koji mogu imati razne prednosti, uključujući potencijalne neuroprotektivne učinke protiv određenih bolesti kao što je Parkinsonova bolest.
Susamovo ulje odlično je za dinstanje, pečenje, pa čak i kao preliv za salatu. Ima blagi orašasti ukus pa se može lako kombinovati s brojnim jelima.
Suncokretovo ulje 107-232 °C
Najrasprostranjenije u našoj kuhinji, ulje suncokreta je veoma bogato vitaminom E i dobro je za zdravlje arterija i srca. Ovaj vitamin ima snažan antioksidantni efekat, dobar je za prevenciju starenja ćelija, stimuliše imunosistem i obezbeđuje normalan razvoj nerava.
Suncokretovo ulje je izvor polinezasićenih masti i vitamina A, koji utiče na rast kostiju i zuba, sprečava infekcije. Preporučuje se osobama sa arterosklerozom i hipertenzijom.
Za prženje i dinstanje je najbolje rafinisano koje se dimi na 227 stepeni, a nerafisinisano ima izuzetno nisku tačku dimljenja – 107. Ono koje se u Srbiji masovno koristi za prženje i kuvanje nije preporučljivo za salate.
Za razliku od navedenih, ulja koja ne bi trebalo koristiti u kuvanju, odnosno na visokim temperaturama su riblje ulje, ulje od algi, ulje od lana i palmino, piše Zadovoljna.rs.
