Decenijama su generacije tinejdžera odrastale slušajući istu priču: ne jedi čokoladu da ne dobiješ akne. Isto tako, naučnici decenijama raspravljaju o tome da li je čokolada uzrok ozloglašenih fleka na licu. Sumnje o povezanosti čokolade i nastanka akni datiraju još od ranih šezdesetih godina prošlog veka, kada su sprovedene prve studije. Najveća studija, koja je uključivala samo 65 učesnika, tada nije našla nikakvu povezanost. Ali ta studija je od tada kritikovana zbog brojnih nedostataka u dizajnu istraživanja. Šest decenija nakon tih pionirskih studija, mnogi ljudi i dalje smatraju čokoladu mogućim okidačem akni.
Aknesu najčešća bolest kože u industrijalizovanim zemljama. Smatra se da do određenog stepena utiču na više od 640 miliona ljudi širom sveta i obično počinju da se pojavljuju tokom puberteta u skladu sa hormonskim promenama. Međutim, akne se mogu pojaviti i u odraslom dobu.
– Akne su uobičajeno stanje kože gde se folikuli dlake na koži blokiraju uljem i mrtvim ćelijama kože, što dovodi do stvaranja fleka. Ozbiljne ili uporne akne iz adolescencije i odraslog doba uglavnom su uzrokovane genetikom. To je zato što naši geni određuju veličinu lojnih žlezda naše kože koje proizvode masnoću – rekla je za BBC Future, koja je akni posvetila prilog „Zašto čokolada možda nije kriva za vaše akne“, dr Beibei Du-Harpur sa Kings College London.
– Poslednjih godina sve je veći broj slučajeva akni kod odraslih, posebno kod žena, ali za to nema jedinstvenog razloga. Međutim, određeni faktori životne sredine u našem svakodnevnom životu mogu igrati ulogu. Generalno, naš način života nije dobar za ljudski organizam, a možda su akne i manifestacija toga – naglasila je Beibei Du-Harpur. Bez obzira u kom uzrastu neko ima akne, to može uticati na njihov kvalitet života. Akne su povezane sa depresijom, anksioznošću, pa čak i sa samoubilačkim mislima, posebno među osobama starijim od 25 godina.
U studiji „Mrlje savremenog društva?“ (Stains of Modern Societi) objavljen 2016. godine, istraživači su zaključili da su akne pogoršane savremenim načinom života, uključujući zapadnjačku ishranu sa visokim sadržajem šećera i masti, ali su dodali da je interakcija između zdravlja, funkcije imuniteta, ishrane, upale, stresa i izloženosti životnoj sredini neophodna dalja istraživanja. Takođe, brojne populacione studije pokazuju vezu između akni i konzumiranja namirnica sa visokim sadržajem masti i šećera. Najveća studija te vrste, objavljena 2020. u JAMA Dermatology, obuhvatila je više od 24.000 ljudi, a istraživači su utvrdili da zapadnjačka ishrana verovatno igra glavnu ulogu u nastanku akni.
Jedan od razloga povezanosti akni sa ishranom uopšte mogao bi se svesti na glikemijski indeks (GI) hrane, koji je mera očekivanog povećanja nivoa šećera u krvi nakon konzumiranja određene namirnice. Brojne studije su otkrile vezu između namirnica sa visokim GI, kao što su voće, hleb i testenine, i simptoma akni. Razlog zašto hrana sa visokim GI može pogoršati akne je taj što izaziva porast nivoa insulina u telu, što podstiče upalu i povećava proizvodnju sebuma (mešavina masnih kiselina, šećera, voska i drugih prirodnih hemikalija) na koži. . To onda može začepiti naše pore i dovesti do izbijanja akni. Međutim, čokolada zapravo ima nizak do srednji GI. Međutim, sadrži mnogo zasićenih masti, a može sadržati i mnogo šećera.
„Ključ je u tome što će određeni načini ishrane, sa visokim sadržajem kalorija i malo hranljivih materija, verovatno doprineti zapaljenju niskog stepena u celom telu, ali to se može manifestovati samo kao akne kod nekoga ko je već genetski predisponiran za to“, kaže Beibei Du-Harpur. Ističe da je, generalno, ishrana dobra za opšte zdravlje, bogata voćem i povrćem i drugim namirnicama bogatim antioksidansima, dobra i za našu kožu.
– Telo radi u harmoniji, pa su stvari koje su dobre za srce, creva i mozak dobre i za kožu – zaključila je Du-Harpur.
