Uzgoj lososa može da ima negativan uticaj na planetu iz više razloga
Losos je nekada bio rezervisan samo za posebne prilike – zbog visoke cene, a poslednjih godina postao je deo svakodnevne ishrane. Međutim, polako je počeo da nestaje sa jelovnika brojnih restorana.
Losos je globalno vrlo popularna riba, a uz to je najviše konzumirana riba u Severnoj Americi – skoro 140 miliona lososa se tamo pojede svake godine. Osim toga, prodaja lososa širom sveta prelazi sedam milijardi dolara godišnje.
Uzgoj lososa, pak, može da ima negativan uticaj na planetu iz više razloga, s obzirom na to da uzgoj lososa u kavezima ili na farmama zahteva velike količine hrane, a nepojedena hrana i izmet mogu značajno zagaditi okolne vode.
To može da dovede do eutrofikacije, povećanja nivoa hranjivih svari u vodi, što može uzrokovati rast algi i smanjenje kiseonika u vodi, a to ima negativne posledice na druge vrste u ekosastavu.
Uz to, uzgoj lososa često zahteva i upotrebu antibiotika i hemikalija. To može dovesti do stvaranja otpornih sojeva bakterija i zagađenja vode ovim stvarima.
Da bi se proizvela hrana za uzgoj lososa, često se koristi riblje brašno, što može doprineti prekomernom izlovu drugih vrsta riba, čime se opet narušava ravnoteža u morskim ekosastavima.
Takođe, farme za uzgoj lososa zahtevaju energiju za održavanje sastava za filtraciju vode, ventilaciju i slično. Ta potrošnja energije, kao i svaka druga preterana potrošnja, može da ima negativne uticaje na klimatske promene nastavi li celi svet redovno da jede ovu ribu.
Naime, tokom decenija industrija lososa usresredila se na smanjenje morskih sastojaka u hrani, što je rezultiralo pretežno biljnom ishranom. Posledica toga je povećanje ugljičnog otiska te industrije jer u proizvodnji biljnih sastojaka nastaje više štetnih spojeva nego u proizvodnji morskih sastojaka.
Povećanje udela biljnih sastojaka predstavlja novi niz izazova za industriju lososa, poput smanjenja ugljeničnih otiska bez povećanja količine morskog sadržaja u hrani za losose. Postizanje takvih ciljeva prvo počinje s ishranom, a za svaku kompaniju koja se bavi uzgojem lososa i želi da smanji svoj ugljenični otisak najbolje mesto za početak je saradnja s dobavljačem hrane za životinje.
Ono što mi kao pojedinci možemo da učinimo jeste da stavimo veći naglasak na smanjenje svog ugljeničnog otiska pri kupovini proizvoda. Izbor opcija ishrane s nižim ugljeničnim otiskom jedan je od najboljih načina za smanjenje pojedinačnih emisija ugljen dioksida, ali to nije uvek najlakše, prenosi index.hr.
