Šećer može biti ukusan i brz izvor energije. Međutim, mnogi ljudi sve više vode računa o tome što jedu, uključujući i to koliko je šećera previše.
Popularne dijete opisuju dobrobiti izbacivanja šećera i ugljikohidrata, ali nisu svi šećeri isti. Mnoge namirnice sadrže prirodne šećere. Na primer, voće sadrži fruktozu, a mlečni proizvodi sadrže laktozu.
Dodati šećeri dodaju se hrani ili tokom obrade ili dok je pripremate – kao što je dodavanje meda žitaricama.
Konzumiranje previše dodatog šećera povezano je sa stanjima poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i zubnog karijesa, ali to ne znači da trebate potpuno izbegavati šećer. Ipak, važno je voditi računa o njegovom unosu i tome koja hrana može sadržavati neočekivani šećer.
Smernice za dodate šećere
Ne postoje posebne preporuke za količinu prirodnog šećera koju treba da jedete, ali postoje smernice za dodate šećere. Prema studijama objavljenim na Health-u, Amerikanci dobijaju u proseku 13% svojih kalorija iz dodatog šećera, što je više od trenutnih preporuka.
Smernice za ishranu za Amerikance preporučuju odraslima da ograniče unos šećera na najviše 10% ukupnog kalorijskog unosa.
Za referencu, ako unosite 2.000 kalorija dnevno, smernice preporučuju da ograničite unos dodatog šećera na 12 kašičica (50 grama) dnevno.
Američko udruženje za srce (AHA) ima ambicioznije preporuke. Oni sugerišu da odrasli ograniče unos šećera na najviše 6% ukupnih dnevnih kalorija, što je 6-9 kašičica ili oko 30 grama šećera, za ishranu od 2.000 kalorija.
Preporuke su manje za decu. Prema Američkoj akademiji za pedijatriju, bebe mlađe od dve godine ne bi trebalo da konzumiraju nikakve dodate šećere, a tinejdžeri i deca starija od dve godine ne bi trebalo da konzumiraju više od 6 kašičica (25 grama) dnevno.
(Novi list.hr)
