Post nije program ishrane, već ima i svoju duhovnu funkciju
Posna ishrana u opštem smislu ne predstavlja gladovanje, već se u njoj nalaze namirnice biljnog porekla To su povrće, voće, žitarice, ulje i orašasti plodovi, a vikendom i praznikom i riba i morski plodovi.
– Najstroži je post na vodi, zatim na ulju, a onaj najblaži na ribi. Dugotrajan post svakako može da utiče na organizam, pa je možda potrebno više obratiti na signale koje nam naše telo daje. Takođe, nije za svakoga. Osobe koje imaju hronične bolesti svakako bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarom da li smeju da poste, na koji način i koliko dugo – objašnjava Jasna Vujičić, viši dijetetičar – nutricionista i otkriva kako najbolje obezbediti potrebne nutrijente.
Biljni proteini: Uključite mahunarke, tofu, sočivo, kikiriki za adekvatan odnos proteina.
Složeni ugljeni hidrati: Ovas, integralne žitarice, slatki krompir (batat), pružaju dodatnu dugotrajniju energiju.
Zeleno povrće: Spanać, kelj, brokoli bogati su vlaknima, vitaminima i mineralima za energiju i zdravlje.
Voće: Bogato je vitaminima i prirodnim šećerima koji će vam pružiti brze izvore energije.
Zdrave masti: Avokado, maslinovo ulje i orašasti plodovi podržavaju zdravlje srca i kože.
Ne zaboravite na hidrataciju: Pije dovoljno vode tokom dana. Voda je ključna za detoksikaciju i zdravlje organizma.
– Bilo da vam post služi za duhovno ili telesno čišćenje, važno je tokom njegovog trajanja održavate balansiranu ishranu. Ova ishrana nije obilna poput uobičajene, jer je smisao posta da trpeza bude skromnija neko inače. Odricanje od mesa, mleka i mlečnih proizvoda i jaja, kao i svega ostalog što sadrži navedene namirnice uz smanjenu količinu hrane dovodi do toga da unosimo manje kalorija nego inače – poručuje Jasna Vujičić.
