„Med je skup i tražen – i može biti meta prevaranata, usled čega pravi proizvođači gube profit
Med se prema vrstama biljaka od kojih se dobija razvrstava u monoflorni i poliforni med. Uglavnom je sirupast, nekada može da se ušećeri, boje se razlikuju, ali ipak postoji nekoliko smernica koje će vam pomoći da razlikujete pravi od lažnog meda.
Veoma je teško otkriti lažne proizvode jer karakteristike meda variraju zbog izvora nektara, sezone berbe i geografskih razlika.
Napori u borbi protiv falsifikovanih proizvoda se povećavaju.
Naučnici sa Univerziteta Kranfild u Ujedinjenom Kraljevstvu uspešno su testirali nove metode za utvrđivanje autentičnosti meda i tako otvorili put brzom i preciznom testiranju, prenosi Agroklub.
Pola gotov proizvod – lažan
Med se, ističu, često falsifikuje dodavanjem jeftinih šećernih sirupa. Kako navode, izveštaj Evropske komisije iz 2023. pokazao je da je 46 odsto od 147 testiranih uzoraka verovatno pomešano sa jeftinim biljnim sirupima.
Naime, veoma je teško otkriti lažne proizvode jer se karakteristike meda razlikuju zbog izvora nektara, sezone berbe i geografskih razlika. Metode autentifikacije, objašnjavaju, skupe su i dugotrajne. Zbog toga postoji sve veća potreba za pouzdanim testiranjem i usvajanjem novih pravila za borbu protiv prevara, prenosi N1 Zagreb.
Bez otvaranja tegle
Istraživački projekat koji je vodila dr Marija Anastasijadi sa Univerziteta Kranfild, u saradnji sa Agencijom za standarde hrane i Savetom za nauku i tehnologiju, koristio je specijalizovanu tehniku svetlosne analize za otkrivanje lažnog meda bez otvaranja tegle.
Uzorci meda iz Ujedinjenog Kraljevstva, obogaćeni sirupima od pirinča i šećerne repe, testirani su tehnikom neinvazivne Ramanove spektroskopije.
Prvo je razvijen za farmaceutsku i sigurnosnu dijagnostiku, a pokazao se kao veoma precizan u otkrivanju šećernih sirupa u ovoj hrani. Naučnici su kombinovali RZS sa mašinskim učenjem kako bi uspešno identifikovali šećerne sirupe iz različitih biljnih izvora.
„Med je skup i tražen – i može biti meta prevaranata, usled čega pravi proizvođači gube profit, potkopava se poverenje potrošača. Ova metoda je efikasna, i brzo je sredstvo za identifikaciju sumnjivih uzoraka, što pomaže industriji da zaštiti potrošače i proveri lance snabdevanja“, objasnio je dr Anastasijadi.
