Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj, a napredovanje može biti izuzetno sporo.
Parkinsonova bolest je druga najčešća neurodegenerativna bolest posle Alchajmerove, i slično Alchajmerovoj bolesti i drugim vrstama demencije, trenutno ne postoji lek za nju.
Neki znakovi mogu se pojaviti i do 20 godina pre stvarne dijagnoze. Rano otkrivanje je ključno za lečenje ovog stanja, ali neki znaci mogu biti suptilni i lako ih je propustiti. Veliki broj pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, tačnije preko 60 odsto njih, ima jedan poseban simptom, prenosi Best Life.
Neobičan simptom koji ukazuje na Parkinsonovu bolest je suvo oko.
Naime, radi se o sindromu suvog oka, a pacijenti sa Parkinsonovom bolešću mogu da počnu da primećuju ovaj neobičan simptom i do 20 godina pre stvarne dijagnoze, odnosno pojave nekih drugih, očiglednijih znakova.
„Određene nervne ćelije (neuroni) u mozgu postepeno se razgrađuju ili umiru. Mnogi simptomi Parkinsonove bolesti nastaju zbog gubitka neurona koji proizvode hemijski glasnik u vašem mozgu koji se zove dopamin. Kada se nivoi dopamina smanje, to dovodi do poremećaja kretanja i drugih simptoma karakterističnih za Parkinsonovu bolest“, objašnjavaju na klinici Mejo.
Isto tako, Parkinsonova bolest može imati ozbiljne posledice na motoričke i nemotoričke sposobnosti ljudi. Iako je tačno da simptomi Parkinsonove bolesti uključuju drhtavicu, ukočenost mišića i usporenost pokreta, to nije sve, upozoravaju lekari i pominju još neke simptome, poput kognitivnog oštećenja, anksioznosti i depresije, umora i problema sa spavanjem.
Međutim, neki od manje poznatih simptoma, čak i među lekarima, odnose se na oči. Naime, osobe sa Parkinsonovom bolešću ređe trepću, što može dovesti do suvoće, iritacije ili peckanja očiju.
Sindrom suvog oka, koji se javlja kada oči nisu dovoljno navlažene suzama, može dovesti do hronične suvoće oka koja izaziva nelagodnost i rizik od gubitka vida, značajno ometajući svakodnevni životi. Nedavno istraživanje otkrilo je da je pojava suvog oka procenjena kod 60 odsto pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Mogući uzroci Parkinsonove bolesti
Tačan uzrok nije poznat. Prema Nacionalnom institutu za starenje, čini se da su neki slučajevi Parkinsonove bolesti nasledni, dok drugi mogu biti povezani sa određenim genetskim mutacijama.
Iako se smatra da genetika igra ulogu u Parkinsonovoj bolesti, mnogi naučnici veruju da je bolest rezultat kombinacije genetskih i faktora životne sredine, kao što je izlaganje toksinima.
Starost je još jedan faktor rizika za nastanak Parkinsonove bolesti. Ona se obično javlja u srednjem ili poznom životnom dobu, a rizik se povećava kako osoba stari.
„Muškarci češće obolevaju od Parkinsonove bolesti nego žene. Isto tako, određene vrste lekova mogu izazvati Parkinsonovu bolest“, objašnjavaju naučnici.