Za ovaj kolač kaću da je najstariji srpski kolač koji je zabeležen. Naime, domaćice su se nekada za poslastice snalazile kako su znale i umele. Iako nisu imale ništa od savremenih namirnica, uvek su znale da svoje ukućane obraduju nečim slatkim.
A, ono što im je uvek bilo pri ruci su bile šljive, kojih u Srbiji oduvek bilo u izobilju. Tako je nastao i najstariji srpski slatkiš, za kojeg kažu da ne može da se pokvari!
Naime, dobio je ime šljivko, a na ovim prostorima prvi put pominje u vreme vladavine Otomanske imperije.
Pošto je izuzetno hranljiv i pošto se ne može pokvariti nikad, ovaj kolačić je bio strateška hrana za hajduke kao i za srpsku vojsku tokom Balkanskih ratova, pa čak i 1. Svetskog rata. Danas se retko gde može naći, sem na primer na Zlatiboru za štandom neke fine bakice ili u Sirogojnu gde se recept prenosi sa generacije na generaciju.
Ako ne možete da odete do ovih srpskih mesta kako biste probali slatkog šljivka, za vas smo pripremili recept ove poslastice:
Očistiti sveže šljive od koštica i kuvati dugo dok se smesa ne ugusti. Nakon toga dodati malo palente, tek toliko da je moguće oblikovati kolačić u obliku diska, a zatim ih poređati na listove svežeg kupusa i sušiti na suncu. Posle sušenja, suve ih uvijte u listove kupine i uvežite kanapom. Kasnije od tih kupinovih listova možete napraviti i čaj.
