Bolji recept od ovog ne postoji
Domaća sarma je omiljeno jelo svih generacija, a mladi je sve ređe spremaju. Deluje komplikovano pa najviše vole kada odu kod mame i bake koje spreme sve a njihovo je samo da stave noge pod sto. Kako se to više ne bi dešavalo, predstavljamo vam recept koji pokazuje korak po korak za spremanje ovog izvrsnog specijaliteta. Od sada je možete i vi napraviti, kad god poželite da je jedete.
Neki praktikuju krupne sarme, dok drugi vole sitnije, a sve je stvar u izboru liske.
Krupne sarme zahtevaju veće liske, a njih se malo može uzbrati s glavice kiselog kupusa; takođe, troši se i više nadeva za sarme. Male sarme su zgodne za rukovanje, ali zahtevaju mnogo više posla. I na prvi zalogaj razlikuju se dva pristupa sarmama: neki za nadev za sarme koriste samo juneće, a neki mešano juneće i svinjsko meso. Ali, to je već stvar ukusa.
Neki sarme zapržavaju, neki ne: neki ih zapeku u rerni, nekima to nije ni na kraj pameti: jedni ovo, drugi ono… U stvari, svako je sam svoj majstor, svako nek priprema sarme kako mu najviše odgovara. A ovo je jedan od načina.
Sastojci:
– 1 velika glavica kiselog kupusa – 600 grama junećeg mlevenog mesa – 3 šolje belog pirinča – Glavica belog luka – 200 grama suvih rebara – 100 grama dimljene slanine – Začini: So, vegeta, aleva paprika, biber – Dodaci po izboru: crni luk, rendana šargarepa, bosiljak, origano
Kupus za sarme
Za sarme je najbolje koristiti futoški kiseli kupus jer je mekan i listovi su elastični. Iz kace se izvadi oveća glavica kiselog kupusa i ostavi da se ocedi. Onda se s nje palljivo skidaju liske za sarmu, a sa svake liske se nožem odstrani onaj zadebljali deo lista koji je vezuje za koren, jer će se sarme docnije lakše uvijati. Ovako pripremljene liske se obavezno operu hladnom vodom. da sarma ne bude prekisela, pa se ostave negde da se ocede.
Nadev za sarme
Šest stotina grama junetine, najbolje od prednjeg čereka, samelje se prvo na krupnu, pa na sitnu šajbnu. Ko voli krupniji nadev od mesa za sarmu, može samleti samo jednom. Neki, sad, na vreloj masti prodinstaju sitno seckanu glavicu crnog luka: pisac ovih redova to ne čini, jer pripada školi koja crni luk i kiseli kupus nikad ne uparuje. DakIe, izdinsta se mleveno meso, taman da od bledocrvene dobije rozikasto sivu boju, što će reći – ne previše, jer će se meso svakako dobro iskuvati.
U meso za sarme se doda pola kesice mlevenog bibera, nešto jače od pola kašike začina od povrća i kašika aleve paprike. Proprži se još malo, pa skloni sa plotne. Onda se u izdinstano meso ubace dve kafene šoljice očišćenog i opranog pirinča i nadev za sarme je gotov. Kuvari sa Mediterana u nadev za sarme dodaju i dosta bosiljka ili origana, ali to značajno menja ukus, pa ko voli neka izvoli da eksperimentiše sa sarmama. Takođe, neko stavlja i rendanu šargarepu, što sarmama daje slatkast ukus i umanjuje aromu mesa.
Umotavanje sarme
A sad umotavanje sarmi, koje je za neke nerešiva zagonetka. Očišćena i oprana liska kiselog kupusa se stavi na dlan, pa onda, bliže korenu a po sredini, stavi kašika nadeva za sarme. Onda počne da se roluje ali čim je nadev pokriven, krajevi liske se savijaju ka unutra, pa se nastavi s motanjem do kraja. Iako će se mnogima ovakva konstrukcija sarme učiniti nesigurnom, nije tako: čim onaj pirinač iz nadeva nabubri pri kuvanju, stvori se poseban unutrašnji pritisak koji će sarmu držati na okupu.
Kako se ređaju sarme u lonac
Slaganje sarmi u lonac je takođe umeće. Na dno posude se stave tri-četiri liske neiskorišćenog kiselog kupusa, a preko njih se pospe isečena slaninica i na manje komadiće isečen čen belog luka. U prizemlje lonca se stavljaju biber u zrnu i list lorbera. Tek onda se ređaju sarme: prvo po obodu u krug, a onda između, dok se ne pokrije dno. Preko ovog reda se nabaci štogod od suvog mesa, a najbolje suva rebra.
Onda opet idu sarme, između kojih se ušuškaju komadi očišćenog belog luka i slaninica ili komadi suvih rebara, pa opet sarme, ako ih je preostalo. To koliko će sarma biti masna određuje to koliko masna suva rebra i koliko slanine stavite u lonac. Budite svesni da će pirinač dosta masti da upije i da je sarma kalorično jelo. Kad je slaganje sarmi završeno, sarma se nalije hladnom vodom da dobro ogrezne, pa stavi na plotnu.
Kako će vrlo brzo onaj pirinač u sarmi da pokupi gotovo svu vodu, sarme moraju da se dolivaju, ali se ovo čini mlakom vodom, ovog puta obilato. Kako god da se pripremaju, oko sarmi je uvek dosta posla. Zato je nepisano pravilo da se sarme uvek spremaju u povećoj posudi. Onda se sarme ostave da se krčkaju koliko god hoćete, ništa im neće biti. Veruje se da se su sarme ukusnije što se duže krčkaju i što se više puta podgrevaju. Ovo drugo ipak izbegavajte zbog zdravlja a ako imate mogućnosti sarma ima najbolji ukus iz glinenih posuda.
Sarme se jedu uz prilog od kiselog mleka ili prelivene domaćim majonezom. Urnebes salata je takođe adekvatna uz sarme. Sarma nema potrebu da se uz nju jede bilo kakva salata. Od pića dobro i kvalitetno crveno vino prati odličan ukus sarme.
