Nedavna studija objavljena u časopisu Schizophrenia Bulletin otkrila je značajnu povezanost između posedovanja mačke i podložnosti uslovima povezanim sa šizofrenijom i iskustvima sličnim psihozi. Kroz sveobuhvatan pregled i analizu, studija osvetljava mogući faktor životne sredine koji doprinosi poremećajima mentalnog zdravlja, piše Krenizdravo.hr.
Pažljivim ispitivanjem podataka iz brojnih publikacija koje obuhvataju četiri decenije, studija se fokusirala na korelaciju između posedovanja mačke pre 25. godine i ishoda povezanih sa šizofrenijom.
Nalazi su otkrili da su osobe koje su posedovale mačke imale dvostruko veće šanse da razviju poremećaje povezane sa šizofrenijom, što je značajan nalaz s obzirom na rasprostranjenost vlasništva mačaka širom sveta.
Toksoplazmoza kao jedan od uzroka
Centralno za ovu asocijaciju je prisustvo Tokoplasma gondii (T. gondii), parazitskog organizma koji se obično nalazi kod domaćih mačaka. Infekcija sa T. gondii, poznata kao toksoplazmoza, povezana je sa različitim neurološkim poremećajima, uključujući šizofreniju.
Mačke, kao nosioci T. gondii, mogu izbaciti oociste u fecesu, zagađujući životnu sredinu i potencijalno inficirajući ljude koji gutaju kontaminirani materijal.
Ovi nalazi potvrđuju prethodna istraživanja koja ukazuju na vezu između infekcije T. gondii i povećanog rizika od šizofrenije. Sposobnost parazita da opstane u centralnom nervnom sistemu i izazove fiziološke promene izaziva zabrinutost zbog njegovog uticaja na funkciju mozga i mentalno zdravlje.
Važno je tumačiti ove nalaze s oprezom, jer studija samo uspostavlja vezu, a ne direktnu uzročnost. Šizofrenija je kompleksan poremećaj na koji utiču brojni genetski i ekološki faktori, a posedovanje mačke je samo jedan potencijalni element rizika.
Ipak, ova studija sugeriše da stručnjaci za mentalno zdravlje treba da uzmu u obzir latentne infekcije kao što je toksoplazmoza kada procenjuju ozbiljna stanja mentalnog zdravlja.
Prevencija toksoplazmoze
U smislu prevencije, studija naglašava važnost javne svesti o toksoplazmozi, posebno među vlasnicima mačaka. Jednostavne mere predostrožnosti kao što je praktikovanje dobre higijene ruku nakon rukovanja mačkama ili čišćenje kutije sa peskom, kao i držanje mačaka u zatvorenom prostoru kako bi se sprečio lov i potencijalna infekcija, mogu značajno smanjiti rizik od prenosa T. gondii.
Ovo istraživanje nudi nove uvide u faktore životne sredine koji doprinose šizofreniji i srodnim poremećajima. Iako je vlasništvo mačke identifikovano kao potencijalni faktor rizika, neophodno je prepoznati njegovo mesto u širem okviru višestruke prirode poremećaja mentalnog zdravlja.
Tekuća istraživanja i napori da se javnost edukuje o toksoplazmozi i njenoj prevenciji ključni su za razotkrivanje zamršenosti ovog odnosa. I za vlasnike mačaka i za stručnjake za mentalno zdravlje, ova studija naglašava važnost budnosti i podržava dalju istragu.
