Da li su brak i seksualni odnos u neraskidivoj vezi? Da li je neophodno imati seksualne odnose da biste rekli da imate srećan brak? Sve su to pitanja na koje odgovor daje prenosi iskustvo jednog bračnog para iz Velike Britanije, a prenosi ga Zadovoljna.hr.
Nime, Kler i Džon upoznali su se pre 20 godina na poslu. Između njih se rodila velika ljubav. Njihov seksualni život bio je vrlo strastven i aktivan. Ubrzo su se oženili i dobili sina. Međutim, kao i kod mnogih drugih parova, strast je naposletku nestala, a samim tim su prestali da imaju seksualne odnose. Kler je za sajt High50 opisala je kako izgleda njihov brak bez seksa.
„Smešno je kada se setim ranih dana svoje veze s Džonom i shvatim koliko nam je seks tada bio važan. Teško je zamisliti da smo to uopšte bili mi. Kada smo se upoznali na poslu, odmah smo osetili fizičku privlačnost jedno prema drugom. Uvek se šalim kako sam pre njegovog lepog lica primitili njegovu lepu zadnjicu u Levis farmerkama. Prvih deset godina naš seksualni život bio je aktivan, pustolovan, a seks je bio lepak koji nas je držao zajedno.
Devetnaest godina nakon što smo izgovorili sudbonosno ‘da’, drago mi je što mogu reći da je naš brak čvrst i srećan. Naravno, bilo je par prepreka na putu. Moja postporođajna depresija nakon rođenja našeg sina Aleksa. Džonova kriza srednjih godina nakon što je proglašen tehnološkim viškom i dobio otkaz. Ali mi i dalje osećamo ljubavi i odanost jedno prema drugom.
Međutim, nismo imali seksualni odnos od 2008. godine. Još uvek svake večeri delimo veliki krevet u našem domu u Jorkširu. Ljubimo se, mazimo i imamo taktilnu, nežnu fizičku vezu, ali prošlo je mnogo godina otkako smo vodili ljubav.
U čemu je problem? Kako se nosim sa spoznajom da je u 53. godini seks iza mene, da svom suprugu više nisam seksualno privlačna?“
Kler je nastavila: „Istina je da ne mogu biti srećnija zbog naše situacije, a isto važi i za Džona. Ne osećam se odbačeno zato što je moj libido, baš kao i njegov – oslabio. Seks više nije način na koji se volimo, nije deo našeg odnosa i to je sasvim u redu zato što se oboje zbog toga osećamo jednako. Bila bih zabrinuta za svoj brak da više nismo nežni jedno prema drugome na druge načine, ali jesmo i uvek smo bili otvoreni jedno prema drugome po pitanju naših osećanja. Seks me prestao zanimati kada sam ušla u menopauzu, a to nije netipično. Seks je postao neugodan, a naposletku i nepoželjan.
Ispričala sam Džonu kako se osećam i rekao je da razume. U tom trenutku on je dobio otkaz pa je preispitivao samog sebe pa mu seks i nije bio u mislima. Mislila sad da će se moj libido vratiti nakon menopauze, ali nije. ‘Što ako se nikada ne vrati’, upitala sam Džona jedne večeri u krevetu.
‘Nije to ništa zbog čega bismo trebali biti zabrinuti. U pedesetim smo, u dobroj smo formi, zdravi smo i još uvek smo zaljubljeni. Ne vidim ništa pozitivno u tome da budemo zabrinuti zbog seksa, ako ga nijedno od nas ne želi’, odgovorio mi je.“
„Njegov odgovor je bio logičan i ohrabrujuć. Naš brak bi bio u nevolji da jedno od nas još uvek ima potrebu za strastvenim trenucima na dnevnoj bazi, ali oboje smo sa zadovoljstvom krenuli u novu fazu naše veze.
Možda ovo zvuči previše lako, ali oduvek sam se osećala sigurno u svom braku. Srećni smo jer smo oduvek otvoreno razgovarali o o svemu što nas muči. Na početku veze vodili smo ljubav do zore. Danas radije navučemo svoje čizme, uputimo se u dugačku šetnju i ručak u lokalnom pubu ili za vikend odletimo u Pariz ili Budimpeštu. Oboje volimo kuvati i brinuti se o kući. Provodimo vreme sa svojim sinom i sanjamo o kupovini imanja u Francuskoj koje ćemo sami renovirati.
Imamo planove i snove, ali ne treba nam seks da bismo ih ostvarili. Treba nam osećaj bliskosti koji proizlazi iz deljenja kreveta, večernjeg maženja na kauču i držanja za ruke tekom šetnje.
Znam da će nas ljudi osuđivati. Reći će da nešto nije u redu s nama, da nam nešto nedostaje, da postoji nešto neprirodno u našem celibatu. Mi se s tim ne slažemo.“, završila je svoju ispovest Kler.
