Istraživanje koje je sproveo Adriano R. Lameira, profesor psihologije na Univerzitetu Varvik u Engleskoj, otkriva da je ljubljenje nekada bilo evolutivni instinkt, oblik ponašanja koji je služio negovanju drugih bića.
Lameira je sproveo istraživanje za koje tvrdi da dokazi sugerišu da ljubljenje nije signal ljubavi u ljudskom smislu. On veruje da je to nekada bio deo metode uklanjanja vaški, piše Njujork post.
Razlog za ljubljenje u prošlosti
„Ljubljenje predstavlja preživeli, degenerisani oblik negovanja primata koji je zadržao svoj prvobitni oblik, kontekst i funkciju“, objašnjava on.
Studija ponašanja majmuna sugeriše da je ljubljenje zapravo poslednja faza kontakta usana tokom negovanja, kada timar uvlači krzno ili kožu druge životinje u njihova usta da bi uklonio ostatke ili parazite.
„Ta njegu je bila ključna za higijenske svrhe s obzirom na visoko prisustvo parazita“, ističe Lameira. Kako su ljudi evoluirali sa manje dlaka na telu, negovanje je postalo manje neophodno i ono što je preostalo se razvilo u ono što danas poznajemo kao ljubljenje.
Lameira procenjuje da su ljudi „počeli intimno da se ljube” pre oko četiri miliona godina, a najraniji zapis o ljubljenju može se naći u mesopotamskim tekstovima iz oko 2500. godine pre nove ere.
„Kako je ljubljenje postalo seksualni čin, ostaje nejasno“, rekao je Lameira, dodajući da je ljubljenje sa „seksualnom namerom“ „poseban slučaj“ i da su potrebna dalja istraživanja da bi se razumelo kako su se ljubljenje i seks isprepleli.
„Danas ljubljenje simbolizuje poverenje i pripadnost“, naglašava profesor.
(Net.hr)
