Kako legenda kaže, vladari Srbije su se okretali na drugu stranu uvek kada bi Čačak ušao u priču. Kralj Aleksandar Karađorđević jedva da je kročio u ovaj grad, i to samo zbog sahrane vojvode Stepe Stepanovića. Čak je i Tito, čovek koji je obišao ceo svet zaobilazio ovaj grad
Iako je Tito bio poznat po svojim dugim putovanjima i svetskim turnejama, Čačak mu nije bio na listi omiljenih destinacija. Tokom trideset pet godina svoje vladavine, posetio je ovaj grad samo sedam puta, a to je bilo uglavnom prolazno, na putu za Užice. Nikada nije posebno dolazio u Čačak, možda iz razloga što ga je smatrao centrom ravnogorskog pokreta.
Pa, šta je bio problem? Priča se da je Čačak u Titovim očima uvek bio povezan sa četnicima, možda zbog blizine Ravnoj Gori i pesme „Na planini, na Jelici“. Čak i izveštaji policije kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine ocenili su Čačak kao „komunističko leglo“ u Zapadnoj Srbiji. Iz ovog grada su dolazili poznati komunisti – Filip Filipović, Kosta Novaković, Dragiša Mišović, Milka Minić, Miloš Minić…
Priča kaže da su Čačani svaki put kada bi Tito dolazio preventivno hapsili protivnike režima, a možda najupečatljiviji trenutak koji je ovaj grad označio kao „mesto izbegavanja“ desio se tokom Titovog govora, kada je, baš tada, iznenada nestalo struje.
