Koliko puta ste uhvatili sebe kako se češete po glavi dok razmišljate i pokušavate da donesete neku odluku? Nauka ima objašnjenje zašto to radimo, a evo koji su razlozi.
Svetski psiholozi su se bavili ovom temom, a rezultati istraživanja su i više nego ozbiljni.
Iako bi mnogi pomislili da je to neki refleks, tik ili prosto neprijatnost, jer u trenutku ne možemo da se snađemo, psiholozi navode da ovu situaciju naš mozak tumači kao stresnu.
“Svaki oblik nesvesnog dodirivanja pokušaj je da sami sebe utešimo”, objašnjavaju psiholozi.
Automatske radnje kao što je češanje glave ili masiranje vrata, spoljašnji je odraz našeg unutrašnjeg stanja. Jedna od teorija koju naglašavaju psiholozi jeste ta da ovi pokreti zapravo ispoljavaju frustraciju.
Oni smatraju da većina nesvesnih gestikulacija, koje uključuju dodirivanje samog sebe, nisu ništa drugo do želje da čovek sam sebe uteši u trenucima stresa ili nesigurnosti.
S druge strane, postoji još jedna definicija koja je nešto manje zastupljena od ove koju smo već objasnili.
U pitanju je način na koji čovek uči. Postoje tri vrste učenja: gledanjem, slušanjem i dodirom. Za one koji uče gledanjem, verovatno će u trenućima razmišljanja pogledati u nebo, a oni koji uče slušanjem, dodirivaće uvo. Neuropsiholozi tvrde da oni koji imaju običaj da se počešu po glavi najbolje uče putem dodira ili pokreta.
