Verovanje u moć i simboliku prstena potiče još iz stare ere. Zahvaljujući idealnom obliku, obliku kruga, prsten je doživljavan kao predmet izvanrednih moći.
Korišćen je u ritualima i za njega je vezivana specifična simbolika. Ipak, nijedan nije imao takvu moć, kao onaj najvažniji – venčani prsten.
Navodno su još pećinski ljudi, da bi ukazali na međusobnu povezanost, koristili prstenje od trske. U pojedinim periodima ljudske istorije umesto burme su korišćene tračice koje su vezivane na ručni zglob, pa čak i na članak noge, kao simbol ljubavi. U starom Egiptu, su koristili neku vrstu burmi, a nosili su ih na domalom prstu leve ruke. Objašnjenje je bilo jednostavno: verovali su da od levog dlana kreće arterija koju su nazivali „ljubavni nerv“. Slično verovanje o ljubavnoj veni imali su i Grci, dok su ih kod Rimljana nosile isključivo žene.
Hrišćani su dugo odolevali ovom običaju smatrajući ga ostacima paganizma. Ipak, od 13. veka i za njih burme postaju nezaobilazan svadbeni rekvizit. Počinju da ih nose i muškarci i žene kao „jednaki pred Bogom“. Domali prst nije slučajnost. Običaj je da mladoženja uz reči „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha“, dodiruje nevestin palac, kažiprst i srednjak, a uz „Amin“ stavlja burmu na, sledeći, domali prst.
Rusi imaju krajnje specifično verovanje vezano za venčani prsten. Naime, budući da se pravi po meri, prsten savršeno odgovara domalom prstu. Ipak, ako supruga prevari muža, taj prsten više nikada neće moći da joj stoji „kao saliven“. Zanimljivo je da isto pravilo nije moglo da se primeni na muškarce.
U pravoslavlju, pa samim tim i u Srbiji, burma se nosi na desnoj ruci kao onoj koja je „glavna“ tj. dominantna ruka. Na desnom ramenu, kaže naš narod, sedi anđeo, a na levom đavo. Zato ako bi neko stavio burmu na levu ruku, đavo bi iskušavao njegovu bračnu sreću. Na levoj ruci, kod nas, burmu mogu nositi isključivo udovice.
Burme u svim narodima, pa tako i kod Srba, imaju simbolično značenje. Prsten nema ni početak ni kraj tj. simboliše večnost. Još jedan dokaz u prilog večnosti je da se burme izrađuju od plemenitih metala. Znači, pravljene su da traju što duže, po mogućstvu, zauvek. Na ovaj način jedinstvo braka i ljubavi nikada neće biti narušeno. Kod nas se i dalje često praktikuje sahranjivanje sa venčanim prstenom da bi ljubav opstala i posle smrti.
Kako je u našem narodu burma čuvar bračne sreće za nju su vezana pravila koja se moraju poštovati:
– Roditelji vam mogu pokloniti svoje burme, ali tek posle srebrne svadbe tj. posle 25. godišnjice braka. Ove burme će čuvati potomke od zla, ali se ne koriste za ponovna venčavanja
– Veliki je baksuz izgubiti burmu i to sluti na razvod braka.
– Burma se ne daje nikome na probanje, jer vam taj neko može uzeti i bračnu sreću.
– Ovo prstenje obavezno mora biti novo na venčanju, a ne neko prethodno korišćeno.
– Tokom venčanja nikako ne smete dozvoliti da vam prsten ispadne. Ovo je izuzetno loš znak koji ukazuje na smrt nekoga od supružnika ili brzi razlaz.
– Ako nakon razvoda i dalje nosite prsten, ostaćete sami zauvek.
– Mlada nikada ne treba da nosi burmu preko rukavica jer će joj to doneti suze.
