1562 – Rođen je Lope de Vega, reformator španskog pozorišta i jedan od najznačajnijih dramskih pisaca u evropskoj književnosti. Veliki pesnik i dobar prozaist, sa 1.800 komedija i drama, više od 3.000 soneta, epovima, romanima, istorijskim zapisima, smatra se najplodnijim književnim stvaraocem u istoriji književnosti („Vitez od Olmeda“, „Seviljska zvezda“, „Peribanjes“, „Dovitljiva devojka“).
1560 – Umro je Andrea Doria, srednjovekovni heroj Djenove, koji se do pred kraj života, u 87. godini uspešno borio protiv Turaka i berberskih pirata u Mediteranu. Uz pomoć Karla V oslobodio je Djenovu od Francuza i uspostavio nezavisnu republiku.
1783 – Poslednji britanski vojnici napustili su Njujork, nakon završetka Američkog rata za nezavisnost.
1828 – Rodjen je hrvatski sveštenik, istoričar i političar Franjo Rački, jedan od ideologa Ilirskog pokreta i pobornik južnoslovenskog jedinstva. Osnivač je Narodne stranke sa Josipom Štrosmajerom (1860) i prvi predsednik Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (1866).
1835 – Rodjen je američki industrijalac škotskog porekla Endrju Karnegi (Andrew Carnegie), koji je veliko bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, uglavnom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i drugim zemljama. Objavio je knjigu „Jevandjelje bogatstva“ (1900). Karnegijeva zadužbina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
1877 – Izbila je Topolska buna na Stanovljanskom polju blizu Kragujevca, kada su Lepenički i Jasenički bataljoni odbili da polože zakletvu knezu Milanu Obrenoviću uoči Drugog srpsko-turskog rata i pokušali da na vlast dovedu Petra Karadjorevića. Ustanak je ugušen 29. novembra, a od 70 učesnika optuženih za veleizdaju, 24 su osudjena na smrt, od kojih su sedmorica streljana.
1884 – U Sent Luisu u američkoj državi Misuri Džon Majenberg patentirao je mleko u prahu.
1884 – Otvoren je prvi tečaj engleskog jezika u Velikoj školi u Beogradu.
1914 – Umro je srpski i slovenački kompozitor Davorin Jenko, autor slovenačke himne „Naprej, zastava slave“ i srpske „Bože pravde“. Bio je član Srpske kraljevske akademije, horovodja i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 „komada s pevanjem“ i autor je prve srpske operete „Vračara“.
1915 – Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije. U povlačenju vojnika praćenih izbeglicama, život je izgubilo više od 240.000 ljudi. Na Krf je savezničkim brodovima prebačeno 135.000 vojnika, koji su oporavljeni i reorganizovani nastavili borbe na Solunskom frontu naredne godine.
1936 – Nemačka i Japan su potpisale Antikominterna pakt kojim su se obavezale na borbu protiv širenja komunizma.
1941 – Poginulo je 848 britanskih mornara kada je nemačka podmornica potopila britanski ratni brod „Baram“ u Drugom svetskom ratu.
1952 – U Londonu je prvi put izvedena „Mišolovka“ Agate Kristi (Aghata Christie), pozorišni komad koji se i danas prikazuje u pozorištima širom sveta. U londonskom pozorištu Sent Martin neprekidno se izvodi već 50 godina.
1959 – Umro je francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip (Gerard Philipe), jedan od najpopularnijih glumaca posle Drugog svetskog rata („Djavo u telu“, „Kartuzijanski manastir u Parmi“, „Fanfan Lala“, „Crveno i crno“, „Opasne veze“).
1965 – Vojnim udarom pod vodjstvom generala Žozefa Mobutua (Joseph) u Kongu je zbačen sa vlasti predsednik Žozef Kasavubu. Kasnije je proglašena Demokratska Republika Kongo, 1971. naziv je promenjen u Republika Zair, a njen predsednik je uzeo ime Mobutu Sese Seko.
1969. – Član „Bitlsa“ Džon Lenon (John) vratio je titulu Reda Britanske Imperije koju mu je 1965. dodelila kraljica Elizabeta II (Elizabeth), u znak protesta zbog podrške Velike Britanije agresiji SAD u Vijetnamu i britanske politike u nigerijskoj provinciji Bijafra.
1970 – Japanski pisac Jukio Mišima (Yukio Mishima) počinio je javno ritualno samoubistvo (harikiri), u znak protesta protiv „vesternizacije“ Japana.
1974 – Umro je burmanski diplomata U Tant (Thant), generalni sekretar UN od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana bili su dramatični dogadjaji s kojima se suočavao tokom mandata.
1992 – Parlament Češke glasao je za podelu Čehoslovačke na posebne države Češku i Slovačku od 1. januara 1993.
1996 – Više od 100.000 ljudi protestovalo je ulicama Beograda zbog sudskog poništavanja pobede opozicione koalicije „Zajedno“ na lokalnim izborima, optužujući predsednika Slobodana Miloševića da je pokrao izbore.
2001 – Američka kompanija „Edvansd sel tehnolodži“ (Advanced cell technology) saopštila je da je klonirala ljudski embrion. Prema izjavi naučnika dostignuće će biti korišćeno u medicini, a ne za kloniranje ljudskog bića.
2002 – Predsednik Crne Gore Milo Djukanović podneo je ostavku, a dan kasnije predložen je za mandatara nove crnogorske vlade.
2002 – UNMIK preuzeo kontrolu nad opštinskom administracijom u severnom delu Kosovske Mitrovice, koju su do tada kontrolisali Srbi. Time je nakon tri godine i pet meseci medjunarodna zajednica uspostavila vlast na čitavoj teritoriji Kosova.
2003 – U Tenesiju (SAD) je umro jedan od vodećih kantri muzičara Tedi Vilburn (Teddy Wilburn).
2005 – Umro je Ričard Berns (Richard Burns) jedini Britanac koji je osvojio svetski reli-šampionat.
2007 – Umro je bivši šef ruske službe bezbednosti KGB-a Vladimir Krjučkov, koji je bio ključna figura neuspelog puča 1991. protiv tadašnjeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova.
2010 – Broj siromašnih zemalja u svetu udvostručio se u proteklih 40 godina, navodi UN u izveštaju za 2010.
2011 – U Maroku održani parlamentarni izbori, prvi po novom Ustavu zemlje izglasanom na referendumu 1. jula.
2013 – Umro je Foreststorn Čiko Hamilton (Chico), američki džez bubnjar i kompozitor, koji je tokom višegodišnje karijere saradjivao sa čuvenim džez muzičarima medju kojima su Ron Karter, Erik Dolfi, Čarls Lojd, Leri Korijel i Gabor Sabo.
2018 – Evropski savet je odobrio povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske iz Evropske unije i Evropske zajednice za atomsku energiju. Usvojena je i „Politička deklaracija“ o osnovima budućih odnosa. London i Brisel su postigli dogovor o razlazu posle 17 meseci pregovora.
(Beta)
