Najbolji sportisti sveta okupili su se u Parizu 26. jula na letnjim Olimpijskim igrama koje će trajati do 11. avgusta, a svaki od njih teži da osvoji bar jednu od medalja. Medalja koju osvoje oni najbolji, nije jedina nagrada koja im sleduje, bar u našoj zemlji. Mnoge države nagrađuju posebno sportiste koje donesu svojoj domovini one najsjajnije, a naša država našla se na zavidnom, trećem mestu po iznosu koji dodeljuje sportistima.
Naime, Srbija za zlatnu medalju sportistima dodeljuje nagradu od 200.000 evra, dok je taj iznos za srebrnu 100.000, a za bronzu 60.000 evra.
Po iznosu koji dodeljuju sportistima za medalje, Srbija se tako našla u samom vrhu. Od Srbije samo više daju Hong Kong i Izrael. Tako će sportisti u Hong Kongu za zlatnu medalju dobiti ubedljivo najviše novca – čak 710.000 evra. Iza njih je Izrael, koji će sportisti koji se „okiti“ zlatom dodeliti 254.000 evra. Iza njih je Srbija, a odmah posle nas je Malezija koja svoje sportiste koji osvoje zlato na Olimpijskim igrama nagrađuje sa 198.000 evra. Nešto manje od njih, i to 191.000 evra, za zlato dodeljuje Italija.
Litvanija i Moldavija nagrađuju svoje sportiste s 167 hiljada evra, odnosno 157 hiljada evra, dok Letonija i Mađarska nude 143 hiljade evra, odnosno 142 hiljade eura. Bugarska isplaćuje 128 hiljada eura, a Ukrajina 115 hiljada eura.
Estonija 100.000 evra, dok Češka i Španija za zlatnu medalju isplaćuju 95 hiljada, tj. 94 hiljade evra. Ove nagrade služe kao podsticaj i zahvalnost sportistima za uspehe koje su doneli svojim zemljama.
Zanimljivo je da će Sjedinjene Američke Države svoje olimpijce koji se „okite“ zlatom nagraditi sa svega 35.000 evra, Švajcarci 50.000, dok će Francuzi za najsjajniju medalju izdvojiti po 80.000 evra.
Srbija je na prethodnim Olimpijskim igrama u Tokiju, podsetimo, osvojila tri zlatne, jednu srebrnu i pet bronzanih medalja.
Donosioci medalje dobijaju i nacionalnu penziju
Nije ova jednokratna nagrada jedino što čeka srpske sportiste koji osvoje jednu od tri medalje na ovogodišnjim Olimpijskim igrama koje traju do 11. avgusta. Naime, za donosioce ovih odličja predviđena je i nacionalna penzija koju dobijaju sa sa navršenih 40 godina života, a koja varira od jedne do tri prosečne plate za mesec decembar prethodne godine. Prosečna plata u decembru prošle godine iznosila je 95.093 dinara.
Tako na primer, nacionalnu penziju u iznosu tri prosečne neto zarade u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZZS) dobiće sportista za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama ili Šahovskoj olimpijadi.
Takođe, dve i po prosečne neto zarade u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine, prema podacima RZZS dobiće sportista za srebrnu medalju na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama, Šahovskoj olimpijadi ili za zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u olimpijskoj ili paraolimpijskoj sportskoj disciplini, ili za osvojeni DEJVIS kup ili FED kup Međunarodne teniske federacije.
Dve prosečne neto zarade u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine, prema podacima RZZS dobiće donosilac bronzane medalje na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama, Šahovskoj olimpijadi ili za srebrnu medalju na svetskom prvenstvu u olimpijskoj ili paraolimpijskoj sportskoj disciplini ili za zlatnu medalju na evropskom prvenstvu u olimpijskoj ili paraolimpijskoj sportskoj disciplini ili za svetski rekord u olimpijskoj ili paraolimpijskoj sportskoj disciplini.
Kako se navodi u Uredbi, jednu i po prosečnu neto zaradu u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine, prema podacima RZZS dobiće sportista koji je osvojio bronzanu medalju na svetskom prvenstvu u olimpijskoj ili paraolimpijskoj sportskoj disciplini ili za srebrnu medalju na evropskom prvenstvu u olimpijskoj ili paraolimpijskoj sportskoj disciplini.
I u još jednom slučaju će u iznosu od jedne prosečne neto zarade u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine, prema podacima RZZS dobiti sportista za bronzanu medalju na evropskom prvenstvu u olimpijskoj ili paraolimpijskoj sportskoj disciplini, prenosi Euronews.rs.
A koliko vredi sama „zlatna“ medalja sa Olimpijskih igara i od čega je zaista napravljena?
Najpoželjnija nagrada Olimpijskih igara, zlatna medalja, sadrži samo minimalnu količinu zlata.
Teška je 529 grama, ali samo šest grama je zlato – oko 1,3 odsto ukupne težine medalje – dok je ostatak čisto srebro. Zlatni deo se sastoji samo od ploče položene preko srebrnog jezgra.
Do Igara u Stokholmu 1912. zlatne medalje su bile skoro u potpunosti napravljene od zlata. Ali, zbog politike štednje novca posle Prvog svetskog rata, iz Antverpena 1920. smanjena je količina zlata za medalje.
Srebrna medalja je, međutim, u potpunosti napravljena od srebra, dok je bronza mešavina legure bakra, kalaja i cinka.
Oxford Economics procenjuje vrednost olimpijskih zlatnih medalja u Parizu na 950 evra. Procena je u skladu sa trenutnim tržišnim vrednostima od 24k zlata i srebra po gramu.
Međutim, medalje Pariz 2024. ukrašene su detaljima koji bi u budućnosti mogli značajno da povećaju njihovu vrednost: komad gvožđa sa originalnog okvira Ajfelove kule, postavljen u centar medalje, sa logom Paris 2024.
Ovi komadi metala su tokom godina uklonjeni sa kultne kule tokom različitih projekata renoviranja i modernizacije, a zatim su ih vlasti sačuvale.
