Kakve nam stižu poruke iz kosmosa?
Sonda Vojadžer 1 napustila je Sunčev sistem pre deset godina i nalazi se u intergalaktičkom prostoru. Vojadžer 1 (engl. Voyager 1) je Nasina interplanetarna sonda lansirana 5. septembra 1977. radi proučavanja spoljnog Sunčevog sistema. Počela je da šalje čudne podatke prema Zemlji.
Ostala je operativna, i trenutno nastavlja njenu produženu misiju da locira i prouči granice Sunčevog sistema, uključujući Kojperov pojas. Njegova originalna misija je bila da poseti Jupiter i Saturn i prvi put su uspeli da naprave prve visoko detaljne slike tih planeta i njihovih satelita. Te planete su ranije posećene sondama Pionir.
Ovde se radi o letelici koja je do sada otišla u najudaljenije delove univerzuma. Preko sistema automatske kontrole pristupa šalje podatke o svojoj okolini, ali već neko vreme šalje misteriozne podatke na Zemlju – ponavljajuću niz jedinica i nula. Pokušaj rešenja nude NASA-ini inženjeri u martu slanjem kodirane komande za proveru sistema, posle čega je sistem podataka o letu (FDS) pokazao u čemu bi mogao biti problem. Resetovanje sistema u novembru 2023. nije pružilo odgovore.
NASA veruje da je većina oštećenja na jednom čipu u memorijskom sistemu. Inženjeri su u martu poslali FDS-u takozvanu „poke“ komandu koja menja određene memorijske adrese. Nakon što su dobili odgovor 22,5 sata kasnije, stručnjaci su primetili da jedan deo sistema pokazuje čudna očitavanja. Činilo se da su u pogrešnom formatu, a inženjer iz tima je uspeo da ih dekodira. Kodirani signal je sadržao očitavanje celog FDS memorijskog sistema. Tim Vojadžera ga je uporedio sa onim koji je dobio pre nego što se problem pojavio i uspeo je da locira izvor kvara, piše Science Alert.
Pokušaće da reše problem za koji se trenutno ne zna šta je dovelo do oštećenja čipa; možda su za to krive energetske čestice koje putuju kroz svemir ili je možda jednostavno starost sistema koji je lansiran kasnih 1970-ih. Vojadžerovi računari su prilično zastareli, a inženjeri veruju da će za nekoliko nedelja ili meseci uspeti da reše problem, odnosno da zaobiđu oštećenje na FDS-u, nakon čega bi ponovo trebalo da dobijemo tačne podatke o granici međuzvezdanog prostora.
Kodirani signal je sadržao očitavanje celog FDS memorijskog sistema. Tim Vojadžera ga je uporedio sa onim koji je dobio pre nego što se problem pojavio i uspeo je da locira izvor kvara, piše Science Alert.
