Roditelji koji žele da odgoje samopouzdanu i uspešnu decutrebalo bi da razmisle pre nego što izgovore naizgled bezazlene reči: „dobro obavljeno“.
Iako ova fraza ne šteti deci, ona završava razgovor, objašnjava dečja psihološkinja Beki Kenedi. Tokom gostovanja u podcastu The Tim Ferriss Show, Kenedi je istakla da deca često traže iskreno priznanje i povratnu informaciju od roditelja kada im pokazuju crteže, školske projekte ili sportske uspehe.
„Reči ‘dobro obavljeno’ ne pružaju dovoljno vrednosti detetu i ne podstiču njegovu unutrašnju motivaciju“, izjavila je Kenedi.
Kada dete s ponosom pokazuje roditeljima šta je postiglo, njegov glavni cilj nije samo da dobiju pohvalu, već i da osete da je njegov trud prepoznat.
Pohvale treba da se fokusiraju na trud i upornost
Kenedi naglašava da bi roditelji trebali koristiti pohvale koje jačaju detetovo samopouzdanje i osećaj dostignuća.
„Ključno je koristiti pohvalu koja se fokusira na trud, upornost i strategiju koju je dete koristilo da bi postiglo rezultat“, dodaje.
S njom se slaže i psihoterapeutkinja Lesli Kopel, koja upozorava da površna komunikacija može deci ostaviti utisak da nisu važna.
Primer toga je klasično pitanje: „Kako je bilo u školi?“ na koje dete najčešće odgovori s „OK“. To roditeljima ne daje puno informacija, a detetu ne pruža osećaj da ih stvarno zanima šta mu se događa.
Kako bolje pohvaliti dete?
Stručnjaci savetuju da roditelji koriste otvorenija i konkretnija pitanja, poput: „Koji ti je bio najbolji deo dana?“, „Šta si naučio dok si radio ovaj projekt?“ ili „Kako se osećaš zbog svog dostignuća?“ Na ovaj način, roditelji ne samo da pokazuju interesovanje, već i podstiču decu da sama prepoznaju sopstvene vrednost i trud.
Kenedi upozorava da deca koja previše zavise od spoljne validacije mogu odrasti s osećajem nesigurnosti, praznine i teskobe.
„Ako deca nauče prvo da prepoznaju sopstveni trud pre nego što traže pohvalu od drugih, to im pomaže u kasnijem životu – bilo da se radi o poslu, prijateljstvima ili kreativnim projektima. Bez tog unutrašnjeg osećaja vrednosti, mogu postati zavisna od potvrde drugih, bilo kroz lajkove na društvenim mrežama, mišljenje prijatelja ili kasnije – šefova i kolega“, zaključila je.
(Index.hr)
