Sigurno ste čuli za noćne sastanke vlasnika „nabudženih“ automobila na raznim praznim parkinzima gde bi često upoređivali svoje limene ljubimce.
Za njih je čula i Džuli Aitken Šermer, profesorka psihologije, menadžmenta i organizacionih studija na Univerzitetu Zapadni London u Ontariju, jer bi tako glasni automobili prolazili dok bi ona šetala svog psa.
„Svakog dana nailazimo na ove bučne automobile i motocikle i uplašim se. Moj pas je uplašen. Vidim životinje koje su na drveću kako beže, kao i veverice na zemlji“, rekla je ona.
Pitala se – ko zaista želi da diže ovakvu buku, ali ništa nije našla. Pošto nije bilo psiholoških studija o tome kakvi ljudi vole glasne automobile, Šermer je sprovela svoje.
Iznenađujući rezultati
Pilot studija pod nazivom „Želja za glasnim automobilom sa modifikovanim izduvnim gasom predviđa čoveka sa višim rezultatima psihopatije i sadizma“, objavljena je prošle godine u međunarodnom časopisu Current Issues in PersonalitiyPsichology. Šermer je o tome pisao i u Psychology Today.
Kao deo studije, Šermer je anketirala 529 studenata biznisa – 289 muškaraca, 234 žene i šest koji su se identifikovali kao „drugi“. Pitali su ih da li na svoj automobil gledaju kao na produžetak sebe, koliko misle da su „kul“ glasni automobili i da li bi svoje automobile učinili glasnijim modifikacijama izduvnih gasova.
Šermer im je takođe dala meru ličnosti Kratka mračna tetrada (SD4) — još jedan upitnik koji procenjuje grupu zlonamernih osobina ličnosti, uključujući narcizam, psihopatiju i makijavelizam (povezan sa lukavstvom i manipulativnošću).
Kada je dobila rezultate, očekivala je da će videti snažnu korelaciju između nekoga ko je više voleo izduvni sistem „pogledaj me“ i narcizma, ali to nije bio slučaj. „Otkrili smo da sadizam i psihopatija predviđaju ko želi da modifikuje svoje automobile, ko se oseća povezanije sa svojim vozilom i misli da su glasni automobili zaista kul.
„Izgleda da je to bešćutno zanemarivanje osećanja drugih ljudi i njihovih reakcija. Psihopatijaizlazi na videlo i verovatno uživaju da gledaju kako se ljudi plaše“, dodala je ona.
„To je stereotip“
Ali neki entuzijasti automobila se ne slažu sa ovom studijom. Bejli Trap je, na primer, odrasla u porodici koja toliko voli velike, glasne automobile da su pokrenuli radnju specijalizovanu za glasna vozila.
„Tata ima Chevelle iz ’66. od malena je veliki motor i glasan je i apsolutno mi se sviđa. Zapravo imam istetoviranu na ruci, toliko ga volim“, rekla je 38-godišnja Trap.
CBC News joj je pokazao kopiju Šermerove studije, ali ona ne misli da je to tačan odraz zajednice entuzijasta automobila. „Ovo je stereotip. Očigledno je da ćete imati više muškaraca koji vole vozila i koriste ih kao način da se izraze“, rekla je ona.
„Mnogi momci koje viđam sa glasnim automobilima su starija gospoda“, rekla je ona, napominjući da automobilska zajednica redovno održava događaje kao što su dobrotvorne večere.
Za nju je tutnjava motora ili pucketanje izduvnih cevi sredstvo izražavanja, poput para poderanih farmerki ili svetlucave haljine. „To je kreativna forma. To je način da se istaknete u društvu koje želi da se prilagodite. Možda nije po vašem ukusu, ali to je nešto što govori nešto o njima“, dodala je Trap.
Šermer kaže da je ovo drugačija demografska i karakteristika od onoga što je proučavala jer, „za razliku od onih koji se sastaju na napuštenom parkingu, ljudi koji idu na zakazane događaje koji prikupljaju novac u dobrotvorne svrhe imaju veću verovatnoću da pretvore svoje automobile u legalne i bezbedne automobile, i da ste ih ljubazno pitali, verovatno bi se utišali“.
„Profil ličnosti koji sam pronašla kod naših glasnih vozača je takođe isti profil ličnosti ljudi koji su izvršili nezakonite paljevine. Sigurna sam da starija, penzionisana gospoda koja ne pale svoje klasične bučne automobile i ne podmeću nelegalno požare“, dodala je ona.
Ona je podsetila da treba ozbiljnije pristupiti pitanju zagađenja bukom izazvanog nelegalnim okupljanjima automobila. Zbog toga planira da proširi istraživanje.
