Ako se raznovrsno hranite i povremeno jedete suvi vrat ili goveđu pršutu, nema razloga da brinete
Pojedina istraživanja su pokazala da suhomesnati proizvodi mogu da budu nezdravi, ali nutricionisti skoro jednoglasno tvrde da su rizici od dobijana karcinoma neznatni ako ove namirnice jedete u umerenim količinama
– Namirnice kao što su usoljeno meso i suhomesnati proizvodi sadrže nitrate i nitrite, koji se u želucu pretvaraju u nitrozamine. To su opasne kancerogene supstance, ali samo za neke vrste životinja, dok nije potvrđeno da imaju negativno dejstvo na ljudsko zdravlje – kaže Mirjana Ljutić, nutricionistkinja.
Ona dodaje da, ako se raznovrsno hranite i povremeno jedete suvi vrat ili goveđu pršutu, nema razloga da brinete.
U tehnološkom postupku prerade komadi mesa se sole tako što se so u njih utrljava spolja, a potom se slažu u kontejnere. Kako površina mesa vremenom ne bi oksidirala i posivela, soli se dodaju nitrati i nitriti, pa su suhomesnati proizvodi u potpunosti zaštićeni. Ipak, zato su i poprilično slani, a poznato je da previše soli izaziva visok pritisak.
– Osušeni, pa odimljeni proizvodi mogu da se čuvaju veoma dugo, a pri tom možete da ih spremate na razne načine. Ne morate da ih jedete samo u sirovom stanju, već možete i da ih kuvate ili pečete. Ovakvo meso ima izuzetnu energetsku vrednost i dobra je hrana za hladne dane – savetuje Ljutićeva.
Iako je nesporno da korišćenje konzervansa, naročito u industrijskim mesnim namirnicama, negativno utiče na zdravlje ljudi, postavlja se pitanje da li su mesni proizvodi zaista kancerogeni isto koliko i cigarete, alkohol, arsen i azbest. Protiv ove teorije su se naročito pobunili oni koji u svojoj režiji suše meso, na tradicionalan način.
– Ukoliko se poštuju sva pravila sušenja slanine i ostalih suvomesnatih proizvoda, mesta za strah nema. Od pamtiveka se ovi proizvodi suše na jedan ustaljen način, i nigde decidno nije dokazano da su oni „krivci“ za nastanak karcinoma creva, pankreasa i prostate, o čemu se najviše govori. Slanina, na koju je najviše povika, prvo se drži izvesno vreme u soli ili salamuri da odstoji, pa tek onda suši. I nikakav štetan sastojak se u njoj ne nalazi. Isto se postupa i sa takozvanim trajnim proizvodima kao što su svinjski i goveđi pršut, suva šunka, suvi vrat, svinjska pečenica, suva rebra. Procesom dimljenja dobijaju se polutrajni proizvodi – dimljena šunka, dimljena pečenica i dimljeni vrat, suva kolenica, suve nogice. I oni se razlikuju samo u metodologiji pripreme – objašnjava nutricionista dijetetičar Svetlana Ćulibrk-Pribaković.
